Buldožer sa šest cilindara i Workstation Sapphire matična ploča
U industriji poluprovodnika se već dugo vremena primenjuje poznat „waterfall“ princip, gde se od najsnažnijeg proizvoda jedne vrste isključivanjem njegovih delova dobija slabiji proizvod, nižeg cenovnog ranga.
Do sada smo to videli još davno na Intel Celeron procesorima baziranim na Coppermine jezgru, kojima je bilo isključeno 75% L2 keša i kojima je magistrala bila smanjena sa 100 na 66 MHz u odnosu na Pentium III.
Kasnije je AMD počeo sa sličnom politikom, gde smo imali Thorton jezgra, bazirana na Barton jezgru kojem je isključena polovina L2 keša, pa je umesto 512K bilo dostupno samo 256K. Phenom i Phenom II procesori sa 2 i 3 jezgra su stekli ogromnu popularnost zahvaljujući mogućnosti „otključavanja“ ovih jezgara.
Neretko se dešavalo da na odgovarajućoj ploči, na pristupačnom Phenom II X2 procesoru otključate sva jezgra i da dobijete mnogo jači, četvorojezgarni CPU. Waterfall princip je korišćen i kod mnogih modela GPU-ova, pa je određenim „modovima“, što softverskim ili hardverskim bilo moguće otključati dodatne rendering „pipe-ove“. Na žalost, kod AMD FX procesora nije omogućeno tako nešto, što je predstavljalo opet, još jedno blago razočarenje za entuzijaste, koji su skloni „prčkanju“ po hardverskim registrima.
AMD je u svoju ponudu uvrstio kompletnu gamu FX procesora sa 4, 6 i 8 jezgara, koji su „ukalupljeni“ u termalnu envelopu od 95 i 125W. AMD FX 6200 predstavlja najbrži šestojezgarni Bulldozer koji kuca na čitavih 3,8 GHz. Jedini procesor koji na „stock“ frekvencijama radi na višem kloku je FX4170, koji radi čak na 4,2 GHz. Sa tolikim frekvencijama ovi procesori na svojim radnim naponima „upadaju“ u kategoriju TDP-a od 125W. FX6200 za ono što nudi ima relativno visoku cenu, blisku osmojezgarnom modelu FX8120, a da li se i koliko kombinacija 990FX i FX6200 procesora isplati prevashodno za gaming i generalnu upotrebu, pokušaćemo da prikažemo našom baterijom testova.
Dodaj komentar