ASUS Maximus VII Gene, Hero i Ranger

Rezultati testova

Za testiranje ASUS Maximus VII Hero, Gene i Ranger koristili smo Intel i7 4770K procesor.

Overkloking

Kada su u pitanju Maximus VII Hero i Gene, radi se svakako o vrhunskim overklokerskim matičnim pločama. True 8 fazna VRM ima veću frekvenciju otvaranja MOSFET tranzistora nego pseudo 8-fazna na Ranger modelu, pa je i zagrevanje MOSFET-a nešto veće. Ipak, to zagrevanje nije preveliko, a preciznost napajanja procesora je dovoljno dobra da se na Gene postigne 4366 MHz uz dodatno podešavanje frekvencije PWM-a na 500 KHz, dok smo na Hero-u uspeli da izvučemo novi rekord, 4372 MHz, što je 1 MHz više nego na Gigabyte Z97X-SOC Force, ali moramo priznati da je SOC Force test odradio bez dodatnog tweak-ovanja VRM sekcije i to više od sat vremena uz manje zagrevanje VRM sekcije, tako da je ova pobeda uslovna.

VRM sekcija na Hero-u je bila pri ovom testu nešto toplija i iznosila je 55,5C, dok je na Gene-u izmerena temperatura bila 52,5C. Ipak, u testovima opterećenja VRM sekcije na ova dva modela su se identično zagrevale.

Na Ranger-u koji koristi PWM dablere izvukli smo respektabilnih 4350 MHz uz nešto problema sa trottling-om. Na većim naponima trottling je bio veći, ali je dolazilo i do sporadičnih BSOD-ova (plavih ekrana smrti). Uz podešavanje PWM frekvencije na maksimalnu vrednost dobijena je veoma solidna stabilnost u radu sa FMA3 instrukcijama na gore navedenom kloku. Dakle, Ranger ne spada u kategoriju vrhunskih overklokera, već je jedan veoma solidan gejmerski model.

Najnovija ROG serija se pokazala znatno boljom za overkloking RAM-a nego što je to bio slučaj sa prethodnom Maximus VI, a moguće je postići veće frekvencije nego na Sabertooth Z97 modelima. Gene i Hero su postigle gotovo identične RAM frekvencije, izuzev što je Hero bio nešto manje problematičan prilikom POST-a na većim frekvencijama od ovih na kojima su postignuti rezultati testa stabilnosti. 2827,4 MHz za Gene, odnosno 2830,4 MHz za Hero su sjajni rezultati, ali ipak nisu vrhunski.

Ranger je dosta lošije prošao po ovom pitanju, iako je layout veoma sličan Hero-u. Stvar je u napajanju memorijskih slotova, odnosno u analognom jednofaznom Richtek PWM-u. Zbog ušteda u kontroli napona postignuta frekvencija je 2772,2 MHz, što je osetno manji rezultat nego za osetno skuplje Gene i Hero modele.

BCLK na Gene i Hero-u se skoro identično overklokovao. I jedna i druga matična ploča su htele da rade na FSB strap-u od 166,6 MHz, a uz podizanje napona na PCH-u je postignuta stabilnost u radu. Rezultat je ovde nešto slabiji nego na Sabertooth Mark 1 i Mark 2, ali je sasvim solidan.

Slabiji Ranger je na strap-u od 166,6 MHz uz smanjivanje BCLK frekvencije izvukao veoma stabilnih 160 MHz za BCLK. Sve u svemu više nego dovoljno za ekstremni overklok uz maksimalne množioce.

Test naponske jedinice, efikasnost i zagrevanje

U ovom odeljku pozabavićemo se analizom overklok performansi, ali i efikasnošću naponskih sekcija u odnosu na druge modele matičnih ploča.

Ova tabela nam jasno govori ko je „glavni baja“ kada je u pitanju preciznost napajanja procesora, kao i efiksnost.

Kao što smo i očekivali, zagrevanje procesora je bilo u takvim granicama da smo mogli bez problema da postignemo visoke overklok rezultate bez trotlinga. Gene i Hero su nešto manje grejali CPU nego što je to slučaj sa Ranger-om, ali razlika nije bila preterana. Ranger ima veoma dobro odrađenu filtraciju napona na VRM sekciji.

VRM se očekivano više zagrevao na Hero i Gene-u. Sigurno se pitate zašto? Razlog je veoma jednostavan. Hero, Gene i Ranger koriste identične Ti Power blokove, identične efikasnosti, ali na Hero i Gene matičnim pločama oni rade na dvostruko većoj frekvenciji jer nema PWM dablera! Ovo rezultuje preciznijim napajanjem, većim overklok potencijalom i boljom stabilnošću kada je CPU overklokovan. Zagrevanje u odnosu na Sabertooth Mark 2 je veće iz razloga što ta matična ploča koristi dva „donja“ MOSFET-a i jedan „gornji“, pa je efektivno zagrevanje manje, iako efikasnost nije veća. Mark 1 opet koristi dodatni FAN duct koji hladi VRM i smanjuje temperaturu za dodatnih 5 stepeni. Generalno gledano VRM na Maximus VII Gene i Hero je snažna, ali je nešto toplija nego što smo to navikli da viđamo na matičnim pločama ovog cenovnog ranga. Po tom pitanju je Z97X-SOC Force izgleda neprikosnoven.

Efikasnost naponske jedinice pri manjim opterećenjima je nešto manja, tj. potrošnja je veća nego što je to slučaj na Sabertooth Mark 1, ali pri većim opterećenjima je veća. Opet, throttling je dosta nizak, slično kao na Gigabyte Z97X-SOC Force, a u globalu efikasnost je tu negde, izuzev što su NexFET nešto efikasniji na većim opterećenjima, pa je na 1,4V nekih 3W niža potrošnja na Maximus VII Gene i Hero. Kada je u pitanju Ranger, tu je situacija potpuno drugačija. Iz aviona se vidi da je efikasnost manja, ponajviše zbog manje frekvencije MOSFET-a, kao i zbog očekivano veće potrošnje samog procesora. Na 1,4V se javlja solidan throttling, pa potrošnja srazmerno opada.

LAN performanse

Pokušali smo da proverimo performanse i latenciju LAN kontrolera uz pomoć Web Server Stress tool softvera. U pitanju je softver koji simulira klikove deset korisnika ka izabranom web serveru i meri odziv. Kao referentni server koristili smo naravno www.pcaxe.com.

Odziv smo merili na sva tri mrežna adaptera, odnosno na sve tri matične ploče i rezultati su bili u 1ms identični. Kao što vidite u odnosu na ostale matične ploče sa Intel I-218V adapterom imamo čak i nešto lošije rezultate, ali razlika nije prevelika. Pokušali smo da izmerimo da li novi „fancy“ konektori donose neku razliku u PING-u u odnosu na klasične. Da li se ta priča svodi na „hype“ i da li je u pitanju izuzetak pre nego pravilo da kojekakve „anti-surge“ komponente i LANGuard donose nekakvo poboljšanje u pingu, ostaje da se vidi. Svakako Intel I-218V ne poseduju zaseban DSP, mada je to u današnje vreme poprilično irelevantno zbog snage centralnog procesora, a saobraćaj može da se optimizuje uz pomoć softvera koji koristi CPU. Ipak, možda nešto veći CPU lag možemo da očekujemo na znatno sporijim Celeron procesorima.

Rad sa SSD-om

Rad sa SSD-ovima i SATA standardom treće generacije je na nivou maksimuma koji mogu da daju ovakvi uređaji. Sistem u radu je bio veoma agilan, a podizanje sistema munjevito brzo. Razlike u radu sa SSD-om se ogledaju u nijansama između različitih modela matičnih ploča i predstavljaju nam reper za nivo upeglanosti BIOS-a. Rezultati su sasvim očekivani i vrlo slični na sva tri modela u granicama u kojima umeju da variraju rezultati ovog testa.