Podeli ovo! 
Jednodnevna konferencija o zaštiti prava intelektualne svojine pod nazivom „Sprovođenje zaštite intelektualne svojine i uticaj na budžetske prihode“ održana je juče u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji. Učesnici konferencije, koja se održava po deveti put, predstavili su dosadašnja iskustva u borbi protiv piraterije i ukazali na važnost primene zakona iz ove oblasti, na pozitivne pomake u ovoj oblasti, kao i na negativne ekonomske posledice po državu i privredu koje nastaju usled neefikasne primene zakona.
Dosadašnji uspesi i preporuke za naredni period predstavljeni su kroz zaključke konferencije o zaštiti prava intelektualne svojine. Poboljšanja u ovoj oblasti u odnosu na prethodnu godinu najočiglednija su u zakonodavstvu. Kao važna činjenica u tom smislu izdvaja se finalizacija zakonodavnog okvira, koja se pre svega odnosi na usvajanje Zakona o optičkim diskovima i Zakona o zaštiti poslovne tajne. Poreska uprava unapredila je svoj rad kroz osnivanje posebnog odeljenja za proveru legalnosti softvera, a usvojena je i strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2011 do 2015.
Konferencija preporučuje da je specijalizacija u implementaciji propisa iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine neophodna kroz koncentraciju teritorijalne nadležnosti sudova na nekoliko centara, dok je isto tako potrebno spustiti prag za krivična dela koja su predmet postupanja specijalizovanih organa za visokotehnološki kriminal. Stalna edukacija, posebno tužilaštva i sudstva, sa fokusom na ekonomske posledice kršenja prava intelektualne svojine, kao i oštrija kaznena politika, posebno za dela u povratu dodatno bi unapredila primenu zakona u ovoj oblasti. Takođe, kao zaključci konferencije izdvajaju se i preporuke za unapređenje regionalne saradnje svih relevantnih institucija, kao i smanjivanje administrativnog tereta u pripremi dokaznog materijala za predmete iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Potrebna je i bolja koordinacija organa u Republici Srbiji u postupku zaštite prava intelektualne svojine, preko stalnog koordinacionog tela koje predviđa Strategija kao i pravljenje unificirane evidencije predmeta zaštite intelektualne svojine kod različitih organa nadležnih za njihovu zaštitu.
U borbi protiv piraterije, koja je izuzetno težak i sveobuhvatan posao, neophodan je politički konsenzus na najvećem mogućem nivou i spremnost države da sistemski reši taj problem. Iako postoje, zakoni iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine na žalost ne primenjuju se dosledno, što rezultira još uvek visokim stopama pre svega piraterije, odnosno proizvodnje i prometa falsifikovanih proizvoda uopšte. Pozitivnih iskoraka u primeni zakona ima, i tu je posebno važno naglasiti osnivanje jedinice za kontrolu legalnosti softvera u okviru Poreske uprave, čime se uspostavlja veoma efikasan mehanizam kontrole koji će sigurno u budućnosti doprineti poboljšanjima u ovoj oblasti, kao i sve bolja saradnja MUP-a i Uprave carina sa privredom po ovom pitanju – istakao je Vuk Pribić, predsednik Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore, na otvaranju konferencije.
Kako je ovogodišnja konferencija bila fokusirana na ekonomske gubitke koje država trpi usled nesprovođenja zaštite intelektualne svojine, predstavljeni su podaci koji to ilustruju. Srpsko softversko tržište najviše je pogođeno nedostatkom poštovanja prava intelektualne svojine, pa je tako prethodne godine vrednost ovog tržišta bila 93 miliona dolara, dok je na nelegalnom tržištu ta vrednost ista. Iako je Srbija tokom poslednjih 10 godina smanjila stopu softverske piraterije sa 99 na 74 odsto, postoji još mnogo prostora za napredak. Smatra se da bi se uz smanjenje stope piraterije za 10 %, povećanje prihoda u državni budžet bilo veće za 29 miliona dolara, a doprinelo bi otvaranju još 10.000 radnih mesta. Takođe, potencijalni investitori manje su motivisani da ulažu u zemlju gde prava intelektualne svojine nisu adekvatno zaštićena, pa tako direktno i indirektno, povreda prava intelektualne svojine prouzrokuje velike gubitke za privredu Srbije.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici relevantnih ministarstava u Vladi Republike Srbije i državne uprave, kao i predstavnici privatnog sektora, a specijalni gosti bili su Mary Warlick, ambasadorka SAD u Srbiji, Adriano Martins, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, Loup Brefort, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Gordana Pualić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kao i Bojana Todorović, pomoćnica ministra u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj.
Sponzori konferencije bili su Japan Tobacco International i Microsoft.
Komentarišite na forumu…
Dodaj komentar