Windows 7 Service Pack 1 u žiži

Prva servisna zakrpa za Windows 7

Utorka 22.2.2011. izašao je prvi servisni paket za Windows 7, kao i Windows 2008 R2. Windows 7 je na svom izlasku bio „zreliji“ OS od svojeg prethodnika, pa se tako nije očekivalo mnogo od ove servisne zakrpe. Čak mesec dana ranije je „procurela“ na internet verzija koja je trebalo da se isporuči OEM-ima sa kojim Microsoft sarađuje. Može se reći da je Microsoft demantovao da je ta „procurela“ verzija RTM tj. ona koja će biti isporućena i krajnjim korisnicima preko Windows Update servisa. Ipak to nije bilo tako i ta verzija je bila ona prava tj. bila je RTM i korisnici koji su instalirali „procurelu“ verziju su instalirali pravu stvar.

U zavnisnosti od verzije operativnog sistema koje korisnik poseduje servisni paket može imati različite veličine. Ako korisnik ne želi da koristi Windows Update servis tada može skinuti SP1 instalaciju sa Microsoftovog web sajta sa ove lokacije. Veličinu ovih fajlova možete videti u tabeli ispod.

Ako se koristi Windows Update servis može se dodatno uštedeti, jer ako je korisnik ranije imao instaliran neki update on se neće ponovo skidati, jer je deo servisnog paketa. Tako umesto da korisnik skida preko 500 ili oko 900 MB skidaće od par desetina MB (44 MB minimalno) do ukupne veličine servisnog paketa ako nema instaliran nijedan update na svom sistemu.

Šta donosi?

Kao što smo rekli, Windows 7 na svom izlasku nije imao boljke kao što je imala Vista pa nije ni za očekivati da će servisni paket donesti nešto više od skupa sigurnosnih zakrpa i hotfixeva koje je Microsoft izbacio do sredine januara. Može se reći da je servisni paket upravo to sa tom razlikom da donosi i dodatne ispravke vezane za virtuelizaciju kao što su Dynamic memory i RemoteFX. Dynamic memory tehnologija implementira virtuelizaciju u samo jezgro operativnog sistema. Poboljšanja za Hyper-V, koji donosi SP1, donose daleko optimalnije iskorišćenje radne memorije. Sada virtuelna mašina, tj. guest OS alocira onoliko memorije koliko koristi i nalazi se u sprezi sa HOST sistemom. Host sistemu ostaje slobodna memorija koja se ne koristi od strane Guest OS-a. Ovo znači da ukoliko alocirate 1,5 GB memorije za virtuelnu mašinu, a njen OS koristi samo 0,5GB, ukupno će vam biti zauzeto 0,5 GB memorije. Do sada to nije bio slučaj. Naime prilikom alokacije virtuelne mašine, pri samom pokretanju vaš virtuelni OS uzima odmah onoliko memorije koliko ste mu dodelili, što je u većini slučajeva neoptimalno. Za one koji žele da saznaju kako ovaj sistem detaljnije funkcioniše mogu posetiti sledeću stranicu i potražiti sekciju „Dynamic Memory Evaluation Guide“. RemoteFX ukratko omogućava efikasnije korišćenje grafičkih aplikacija na virtuelnom desktopu. Servisni paket nudi i poboljšanje performansi HDMI audio uređaja, kao i bolju podršku prilikom štampanja XPS dokumenata sa različitim orjentacijama. Tu je i podrška za AVX tj. Advanced Vector Extensions koja bi trebala da poveća performanse aplikacija koje intenzivno rade sa operacijama koje koriste pokretan zarez. Ovo važi za procesore koji podržavaju AVX, a to je trenutno Sandy Bridge, a i Bulldozer će isto to podržavati kada izađe. Servisni paket donosi i mnoge druge stvari koje možete videti u ovom dokumentu.

U spisku onoga što donosi servisni paket nisu navedena povećanja performansi koje bi mogli da osete „obični“ korisnici, ali se u servisnom paketu osim sigurnosnih zakrpa našlo i mesta za preko 700 zakrpa(hotfix-eva) koji bi trebalo da eleminišu bagove koje je imao Windows 7 kada je izašao. Ove zakrpe se ne skidaju automatski preko Widnows Update servisa, već je korisnik koji je imao specifičan problem sa MS sajta skidao zakrpu koja mu je bila potrebna da bi rešio svoj problem. Tako da nije isto imati sistem sa instaliran svim sigurnosnim zakrpama do izlaska servisnog paketa, kao i sistem na kome je instaliran SP1.