Veliki uporedni test hard diskova

Dosta terabajta na jednom mestu

Po prvi put na PCAXE-u možete da vidite veliki uporedni test hard diskova. Iako je ovo prvi put, verovatno će biti i poslednji. To je iz razloga što HDD dobija zamenu u vidu SSD-a (Solid state drive) koji donosi mnogo toga pozitivnog u odnosu na pomenutog „dinosaurusa“ kada se priča o osnovnim komponentama računara. Čak su i neki proizvođaći izbacili na tržište i hibridne uređaje koji poseduju sve dobre osobine SSD-a i HDD-a. Time se pokazuje da su i sami proizvođaći hard diskova svesni šta će se u budućnosti prodavati. SSD ima prednosti u vidu većih brzina, daleko manjeg vremena pristupa podacima. Tu su i manja potrošnja, a samim tim i manje zagrevanje, dok buke gotovo da nema jer ne postoje pokretni delovi. Sve te prednosti padaju za sada u zapećak jer SSD-ovi imaju jednu veliku manu u vidu prevelike cene takvih uređaja. Na našem velikom testu su se našla čak 23 (i rečima: dvadeset i tri) hard diska i to od proizvođača kao što su Samsung, Hitachi, Western Digital i Seagate. Da bi smo se uverili koji je hard disk najbolji ili koji pruža najviše za pristojnu svotu novca naša baterija testova je morala da sadrži mnogo više od sintetičkih testova kao što su HD tune ili HD Tach. Naime, osim testova brzine, u test bateriju smo dodali i testove buke, grejanja kao i jedan test koji će da simulira realan rad hard diska. Današnji hard diskovi umeju da se dosta greju i da budu bučni, a korisnici koji ne podnose buku ili ne žele da u kućištu dodaju dodatno hlađenje će svakako ceniti ili tih hard disk ili disk koji se malo greje ili pak oba!

Kako radi hard disk i šta je sve bitno?

Da bismo lakše pojasnili metodologiju testiranja moraćemo da objasnimo na kom principu radi hard disk. Prvi parametar na koji mnogi korisnici ne obraćaju pažnju, a od izuzetne je važnosti je vreme pristupa podatku. Ovo je od velike važnosti u situacijama gde se često vrši prebacivanje ili kopiranje mnogo malih fajlova. Na vreme trajanja jedne takve operacije mnogo utiče upravo vreme pristupa. Kao što znate podaci se nalaze na rotirajućoj ploči koja je kružnog oblika i u zavisnosti od toga gde se nalazi podatak da bi se isti pročitao potrebno je da se magnetna glava pozicionira tačno iznad podatka. Ovaj proces traje neko vreme i u zavisnosti od toga gde se magnetna glava pre nalazila i gde bi trebala da se pozicionira za sledeći podatak,  proces može trajati i preko 20 ms. Programi koji testiraju vreme pristupa podatku daju srednje vreme pristupa koje se dobija tako što se sprovede N testova pristupa podatku po nasumičnom principu i onda se ukupno vreme podeli sa brojem testova tj. N. Obično ako je manje srednje vreme pristupa, tada je i vreme pristupa nekom konkretnom podatku manje na tom modelu hard diska. Sada zamislite da recimo kopirate deset hiljada malih fajlova od kojih je zbog recimo fragmentacije svaki podeljen u dva dela koji se nalaze razbacani po ploči hard diska. Ako je srednje vreme pristupa podatku oko 20 ms onda je samo za vreme pristupa tim podacima potrebno čitavih 400 sekundi tj. nešto preko šest minuta. Na hard disku koji bi imao vreme pristupa od 10 ms uštedeli bi smo nešto preko 3 minuta što nije malo u odnosu na hard disk koji ima srednje vreme pristupa od 20 ms.

Da bi se vreme pristupa dodatno smanjilo novi hard diskovi podržavaju NCQ tehnologiju koji ima ulogu da ako se čita više podataka organizuje čitanje istih u takvom redosledu da je potrebno manje rotacija ploče čime se štedi vreme na pristupu podacima. Vreme pristupa podacima zavisi i od toga da li je na konkretnom modelu hard diska aktiviran acoustic managment (AAM). Naime da bi hard diskovi bili tiši kod nekih modela ume da bude uključen AAM koji smanjuje buku, ali negativno utiče na vreme pristupa podatku tj. povećava ovo vreme. Zato je na korisniku da vidi šta mu je važnije i da sam proceni da li vredi da „uključuje“ AAM mod.

Osim vremena pristupa važan parametar je sama brzina čitanja/pisanja podataka. Najčešće se podaci prebacuju sa particije na particiju hard diska i vrlo je važno da ta brzina bude što veća. Iako se ploča koja sadrži podatke okreće stalno istom brzinom to nikako ne znači da će na celom hard disku brzina čitanja/pisanja biti ista. Naime radi lakšeg objašnjenja zamislimo da se podaci upisuju u koncentričnim krugovima počevši sa spoljnjeg oboda kruga gde se nalazi početak diska, pa sve do unutrašnjeg oboda gde se nalazi kraj diska. Ako je podatak u našem slučaju fiksan deo kružnice sasvim je jasno da će više podataka stati na kružnici koja ima veći obim tj. na delu koji je što dalje od samog centra kruga. Pošto je brzina obrtaja fiksna samim tim ugaona brzina je takođe fiksna, tako da magnetna glava kada čita podatke sa kružnice koja je odaljenija od centra zbog njegovog većeg obima će pročitati za isto vreme više podataka nego sa kružnice koja je bliža centru. Zbog ovoga je brzina čitanja/upisa podataka na početku diska veća nego na njegovom kraju.