Intel Core i7 2600K i Core i5 2500 – Sandy Bridge arhitektura

Rezultati testiranja – sintetika

Da bi potvrdili celu priču oko Intelovog i7 procesora druge generacije pokrenuli smo opsežnu bateriju testova. Ovde ćemo u praksi pokazati koje su prednosti koje donosi Sandy Bridge.

Sintetički testovi ne pokazuju značajnu prednost u odnosu na Nehalem arhitekturu. Čak u memorijski zahtevnim testovima Bloomfield ima blagu prednost, klok za klok, zbog brže podešene memorije i trokanalnog memorijskog kontrolera. Međutim, memorijski kontroler unutar Sandy Bridge procesora radi veoma brzo. Unapređenja keš arhitekture, L3 na brzini procesora, veći interni bufferi i još dosta toga čini da Sandy Bridge propusnu moć 1333 Mhz DDR3 memorije cedi do poslednjeg bajta. Linpack optimizovan za AVX instrukcije pokazuje koliki je potencijal korišćenja ovih ekstenzija i jasno se vidi da je SANDY BRIDGE jezgro sposobno za dvostruko veći broj FLOPS-a u odnosu na prethodnu generaciju. Hyperthrading je definitivno problematičan po ovom pitanju. Problemi sa zagušivanjem keša su prisutni, zbog čega je pad performansi još osetniji nego pri korišćenju Linpack-a optimizovanog standardnom Intelovom BLAS bibliotekom sa podrškom za 128-bitne SSE instrukcije. Ukoliko se procesor koristi za ovakve vrste „workload-a“, preporučljivo je isključiti HyperThreading. Ipak u nekim drugim testovima, npr. wprime, HyperThreading donosi više nego solidno ubrzanje.