Hardverski nivo
Za početak ako je nekom potrebno tu su par slika u stvarno visokoj rezoluciji.
Layout je izveden u klasičnom full ATX maniru i na njemu ima sasvim dovoljno mesta za solidan broj dodatnih uređaja. Iako dual slot grafička karta prekriva prvi PCI-Express slot, sasvim dovoljno preostaje mesta za dodatni hardware. Moguće je koristiti i dve grafičke karte u Crossfire ili SLi režimu.
Uz korišćenje dve grafičke karte sa velikim dual slot hladnjacima ostaje dovoljno mesta za jedan PCI-Express 1x uređaja, ali je moguće iskoristiti i dodatni PCI-Express 16x slot koji radi u 4x modu za taj dodatni uređaj. Pored toga tu su i još dva „tradicionalna“ PCI slota.
Zadnja strana matične ploče ne sadrži nikakve pasivne komponente izuzev kondenzatora koji se nalaze ispod procesorskog socket-a. Dakle, ne postoje dodatni mosfet drajveri i tranzistori sa zadnje strane matične ploče. Dizajn je odrađen čisto i pedantno, a udaljenost memorije od procesorskog socket-a je na referentnom nivou.
U pitanju su Nichicon-ovi FPCAP aluminium polymer elektroliti, sa takozvanim Premium Gold Capacitor design-om, za koji ASRock tvrdi da imaju 2,5x duži životni vek.
Zaista, elektroliti imaju žućkasto-zlatnu boju, pa je verovatno u pitanju pozlata, a poznato je da takvi materijali bolje odvode toplotu, koja je inače glavni neprijatelj elektrolita.
Na „severnom“ delu matične ploče uočavamo dva obična aluminijumska hladnjaka koja imaju za funkciju da hlade 12-faznu naponsku sekciju koja se prostire u obliku ćiriličnog slova Г i na taj način prati dva niza od po šest pari mosFET tranzistora.
Ova dva segmenta hladnjaka nisu povezana heatpipe-om, pa je i samo rešenje nešto slabije efikasnosti nego što je to slučaj na nekim drugim modelima matičnih ploča. Ipak i za overklokovanog i overvoltovanog i7 4770K ovo je sasvim dovoljno, trotling se barem na vazdušnom hlađenju neće dogoditi zbog pregrevanja naponske, nego zbog „usijavanja“ procesorskih jezgara. Za neki ekstremniji overklok poželjno bi bilo bolje hladiti naponsku, ali o tome ćemo više u testovima. Obzirom na kvalitet komponenata, ovo ne bi trebalo da predstavlja neki naročit problem, ali toplija naponska na kraju krajeva više greje i sam procesor, a zbog smanjene efikasnosti može da daje i lošije filtriran napon. Ipak, overklokovan Haswell na high-end vazdušnom, pa i nekom vodenom hlađenju neće pregrevati VRM sekciju izvan okvira termalnih granica.
Kontakt između hladnjaka i MOSFET-a ostvaren je termalnom trakom koja podseća na žvakaću gumu, a montaža hladnjaka rešena je šrafovima, što ipak govori da se ovde radi o jednom solidnom i kvalitetnom proizvodu.
Hlađenje southbridge čipa regulisano je jednim hladnjakom normalne veličine. Kontakt između hladnjaka i kristala čipa ostvaren je termalnom „žvakom“. Prenos toplotne energije na hladnjak je na sasvim prihvatljiom nivou i ovaj čip se ne pregreva u radu.
MosFET tranzistori predstavljaju gradivni element VRM – Voltage Regulator Modul-a. MOSFET je prekicačko kolo, tranzistor koji radi u režimu „uključeno-isključeno“. Na njegov „gate“ se dovodi izvesna količina napona, pomoću kojeg se tranzistor polarizuje, što mu omogućava da provede struju od source-a, ka drain-u. Kontrolni napon koji se dobija na „gate-ovima“ ovih MOSFET-a stiže sa MOSFET IC drivera, koji su opet inicijalizovani od strane PWM kontrolera.
ASRock Z87 Extreme4 koristi 12-faznu naponsku sekciju. Za dupliranje 6 osnovnih faza kontrolisane od strane ISL6379 PWM kontrolera matična ploča koristi „dublere“ koji vrše „switching split“ između 6 i 12 faza, jer PWM kontroler koristi najviše 6+1 naponskih faza. U pitanju je hibridni digitalno-analogni PWM koji koristi SVID BUS (digitalna magistrala preko koje se očitavaju vrednosti napona i struje za CPU). Ovaj digitalni signal se konvertuje preko DA konvertora u analogni koji može da očita analogni PWM kontroler, preko kojeg se vrši kontrola napona na mosFET-ima. Kod digitalnog PWM-a podaci sa SVID BUS-a se direktno očitavaju u PWM kontroleru, odakle se kontroliše struja i napon koja se isporučuje sa mosFET tranzistora na CPU. Dakle, očitavanje napona je digitalno preko SVID BUS-a, ali je kontrola i dalje analogna. I kod analognog PWM-a SVID je takođe digitalan, ali se odmah konvertuje u analogni signal. Dakle, očitavanje napona je digitalno preko SVID BUS-a, ali je kontrola analogna. Naponska sekcija sadrži ukupno 24 mosFET tranzistora, 12 low side i 12 up side, koji su poređani u obliku ćiriličnog slova Г.
Za up-side mosFET tranzistore koriste se po specifikaciji obično nešto slabije jačine struje, u ovom slučaju 9130AL za up-side, odnosno 5930AL za low-side. Specifikacije ovih tranzistora nam nisu poznate, ali su u pitanju Low RDS – On mosFET LFPAK tranzistori proizvođača NXP Semiconductor. Ovakve komponente ASRock koristi na svim skupljim modelima matičnih ploča, pa i na Fatality serijama, a pretpostavljamo da se radi o komponentama vrhunskog kvaliteta.
Zavojnice obične i koriste feritna jezgra, dakle, ne radi se o previše „fancy“ komponentama poput „BlackWing chokes“ koje smo sretali na znatno skupljim ASUS-ovim modelima. Na kraju krajeva, smatramo da je priča oko zavojnica precenjena, za skuplju komponentu pitanje je koliko se zaista dobija. Ovakve zavojnice koristi i masa high end matičnih ploča iz na primer Gigabyte-a.
Za kontrolu HDMI/DVI portova korišćen je ASMedia 1442K HDMI kontroler. Veoma interesantan je podatak da ova matična ploča poseduje pored DVI-D i HDMI portova i standardan D-SUB, što isključuje potrebu za kupovinom adaptera i kablova da bi se računar sa integrisanom grafikom povezao na standardan monitor. Ovaj kontroler omogućuje HDMI-In, što znači da je moguće vršiti „capture“ video signala preko ovog porta. Zahvaljujući dotičnom kontroleru ASRock Z87 Extreme 4 ima podršku za ukupno 3 monitora i 4K rezoluciju uz korišćenje integrisanog grafičkog čipa.
ASMedia ASM1083 je kontroler za PCI magistralu. Nativno Z87 ne podržava PCI BUS, ali Z87 Extreme4 poseduje dodatna dva PCI slota. Kao PCI-Express to PCI Bridge korišten je ovaj kontroler.
ASMedia ASM1074 je kontroler zadužen za kontrolu USB 3.0 portova i predstavlja standardno rešenje kod velikog broja Z87 matičnih ploča.
ASRock Z87 Extreme4 poseduje još dodatna dva header-a za USB3.0 portove na layoutu, za ukupno još četiri USB 3.0 porta. Na sredini layout-a nalazi se još jedan „creepy“ USB 3.0 port, a ovakvo rešenje po prvi put viđamo na nekoj matičnoj ploči. Funkcija ovog porta je najverovatnije mogućnost korišćenja uz klasičan USB „produžni kabl“ na prednjoj strani kućišta.
ASMedia ASM1061 služi za kontrolu dodatnih SATA portova treće generacije. Pored 6 SATA portova koji su standardno podržani od strane Z87 čipseta, tu su i dodatna dva kontrolisana od strane ovog kontrolera.
ASRock Z87 Extreme4 koristi jedan 8-pinski konektor za +12V za procesor i VRM. 24-pinski power konektor nalazi se na klasičnom mestu, ispod memorije.
PWM kontektori su prisutni, a kontrola CPU ventilatora vrši se preko A-Tunning softvera, a za to se koristi čip sa oznakom Nuvoton NCT6776D.
Za kontrolu ventilatora layout je opremljen sa ukupno tri 4-pinska PWM header-a.
Na sredini layouta nalaze se još tri 3-pinska header-a za ventilatore za kućište. Testirani model matične ploče pripada reviziji 1.06, za koji smo primetili da poseduje kvalitetnije MOSFET tranzistore. Naime, prva revizija 1.00 koristi klasične D-PAK mosfet-e koje smo susretali na jeftinijim modelima. Razlika u snazi i efikasnosti je očigledna.
Za svaku pohvalu je implementacija CCMOS, kao i Power i RESET tastera na layoutu. Ovo u mnogome olakšava testiranje na stolu. Pored ovoga tu je i dijagnostički LED panel, na kojem mogu da se očitavaju POST kodovi, ali i temperatura.
BIOS je flešovan u dva serijska eprom-a koji nose oznaku Winbond 25Q64FVAIQ i oni predstavljaju standard kod većine Z87 matičnih ploča. Tu se nalaze i džamperi za prebacivanje režima rada sa jednog na drugi BIOS. Ovo znači da možete da imate dve različite verzije BIOS-a u jednoj matičnoj ploči. Impresivno! Pored CMOS dugmenceta, tu se nalazi i „old school“ CLEAR CMOS džamper. Od viška glava ne boli 🙂
Kao Gigabitni LAN kontroler koristi se Intelov čip sa oznakom Intel I217V, identičan kao i na većini boljih Z87 ploča.
Za kontrolu napona na MOSFET-ima za napajanje memorije koristi se PWM kontroler sa oznakom RT8120B, kompanije Richtek, dok su MOSFET tranzistori korišćeni za napajanje memorije identični kao i oni oko procesorskog socketa. U pitanju je jednofazni PWM, gde je dublerom omogućeno korišćenje dve faze u napajanju memorije.
Od header-a na matičnoj ploči proizvođač je postavio još tri USB 2.0, preko kojeg je moguće „dodati“ ukupno 6 USB 2.0 portova, kao i standardni HD Front Panel Audio header.
Highlight cele priče oko Extreme4 modela baziran je na priči o Purity Sound integrisanom audio rešenju. U pitanju je Realtekov ALC1150 zvučni codec, ali opremljen odgovarajućim dodacima. Kod ove matične ploče koristi se Texas Instrument čip sa oznakom N5532, koji predstavlja pojačavać. ALC 1150 ima integrisani DAC koji poseduje odličan odnos signal/šum od 115 dB. Jedan TI N5532 čip služi kao pojačavać za slušalice. Purity Sound podržava slušalice do 600 Ω, što je impresivan podatak, koji u ovom slučaju znači da nije neophodno kupovati pojačalo studijskog kvaliteta da bi se obavila kvalitetna reprodukcija na „profi“ slušalicama. Poklopac koji prekriva audio kodek ima zadatak da smanji uticaj elektromagnetnih smetnji na reprodukciju i snimanje zvuka.
Na trećoj slici u redu može se na PCB-u primetiti debeli bakarni vod. Ovde se zapravo radi o shield-u koji ima za funkciju sprečavanje elektromagnetne interferencije komponenata sa matične ploče sa zvučnim kodekom. Koliko to zaista znači u praksi videćete u narednim redovima.
Spisak konektora je sledeći:
- 1 x LAN RJ-45
- 2 x USB 2.0
- 4 x USB 3.0
- 1 x HDMI-In
- 1 x HDMI-Out
- 1 x Display Port
- D-SUB
- DVI-D
- 5 x 3,5mm audio in/out konektor
- 1 x S/PDIF audio out konektor
- 1 x Power e-SATA
- PS/2 combo
Dodaj komentar