Prolimatech Megahalems Red Series

Dizajn i rešenja

Dizajn je veoma specifičan po čemu je i “Mega” prepoznatljiv. Glavna “kvaka” ovog single tower hladnjaka je da mu se toranj po sredini deli na dva individualna dela. Ovaj dizajn je retko viđen kod konkurencije. Pre nekoliko godina se pojavio Thermaltake FrioOCK sa istom idejom i ne tako davno se pojavio Alpenföhn Brocken 2 sa veoma sličnim dizajnom. Pošto se Megahalems pojavio 2009-te godine, poprilično smo sigurni da je Prolimatech inicijator ovog specifičnog dizajna.

Pored originalnog dizajna, Megahalems (kao i sve njegove verzije) su još prepoznatljivije po šari na gornjim alumijijumskim listovima koji podsećaju na glavu od nekog besnog robota. Zapravo, ako ste fan Transformers-a, možete primeniti da je to fuzija logo-a Autobot-a i Decepticon-a. Nebitno je odakle su došli na ideju, Megahalems je uvek bio i estetksti privlačan zbog ovoga. Ko će odbiti procesorski kuler koji izgleda besno?

Druga bitna stavka oko dizajna je da su heat pipe-ovi poređani u pravu liniju. Bez ikakvog komplikovanog rasporeda toplotnih cevi, Megahalems je jednostavnim, ali inovativnim dizajnom uspeo da bude kralj prestola dug niz godina.

Poenta ovakvog rasporeda je da heat pipe-ovi u veoma maloj meri blokiraju protok vazduha kroz hladnjak. Megahalems od svog prvog dana koristi šest niklovanih toplotnih cevi prečnika 6mm.

Centralni deo kulera se sužava koji na kraju čini procep između dva tornja. Ventilatori zbog svoje konstrukcije i motora ventilatora u srednji deo hladnjaka uvek guraju manje vazduha. Prolimatech je ovaj problem rešio tako što je razdvojio aluminijumske listiće u dva tornja. Pored veoma visokog kvaliteta izrade, mislimo da uspeh Megahalems-a leži baš u ovom dizajnu.

Žice koje drže ventilator se kače u žljebove po boku, kao i kod svakog modela do sada. Kuler podržava Push&Pull režim, jedini problem je što kačaljke od ventilatora ne dolaze u parovima.

Dakle dva ventilatora ćete morati montirati uz dva različiva set-a, što estetski nimalo nije privlačno. Dobra stvar je što Prolimatech žice za montiranje ventilatora prodaje i odvojeno za sitne pare. Loša stvar je što se mi nalazimo na Balkanu.

Da recenzija bude kompletna, moramo vas upoznati sa dimenzijama kulera. Telo je duboko 74mm, a široko je 131mm.

Visina kulera do poslednjeg ukrasnog listića iznosi 150mm, a ukupna visina sa kapicama za toplotne cevi iznosi 158mm. Visina je ista kao i kod svih starijih modela.

Novi crveni kuler ćemo uporediti sa Megashadow-om čisto da bi videli šta se menjalo i da li se nešto uopšte menjalo.

Najbrži i najlakši način da to uradimo je da oba kulera stavimo na vagu. Iako oba kulera na prvi pogled izgledaju isto, stari Megashadow teži 30 grama više od „crvenog“. Očigledno da je na Megashadow upotrebljen drugi materijal i bez ikakve sumnje, on ima više „glazure“ (čitaj: nikla).

Aluminijumski listovi novog kulera i pored crvene farbe odaju utisak golog aluminijuma. Sam aluminjijum je ofarban sa primesama i na donjem listu se mogu primetiti karakteristične Alu šare. Zanimljivo je primetiti kako je crvena „Mega“ lakša od onoga što specifikacije predviđaju.

Proizvodni proces je kod oba kulera indentičan. Svaki listić, svaki urez i svako savijanje je isto na oba hladnjaka.

Jedna mala razlika između Red Series modela i Megashadow-a je da novi kuler ima dva lista (zapravo četiri) više. Megashadow ima 55 dok smo na novoj „Megi“ izbrojali 57 slojeva. Gornje, crne listove ćemo okarateristati samo kao ukrasni, jer smo poprilično sigurni da drugu funkciju nemaju.

S obzirom da su crni mali poklopčići na toplotnim cevima dosta plitki, verujemo da gornji crni listovi jedva da imaju kontakt sa cevima. U svakom slučaju, za vreme testiranja ćemo da proverimo da li se, i koliko se greju ovi crni listovi.

Bilo kako bilo, novi kuler je svakako u prednosti barem za jedan nivo aluminijumskih listova. Crni ukrasni ukrasni listovi se odaju i po tome što nisu proizvedeni kao ostali listovi. Ono što hoćemo da kažemo najbolje možete videti na gornjem delu Megashadow-a. Vidite da su gornji listovi takođe od dva dela, kao i svi ostali listovi. Red Series kuler takođe posle ukrasnih poklopaca ima aluminijumske listove iz dva dela.

Pored dizajna tornja, uspeh „Mega“ serije verovatno leži u ovom specijalnom načinu „nanošenja“ alumnijumskih listova na cevi. Listovi se presuju na cevi sa obe strane i oni su dodatno prikopčani jedni u druge. Zbog ovakvog, dosta komplesknog načina sklapanja kulera, Megahalems, kao i sve ostale verzije su bile veoma čvrste po konstrukciji.

Razmak između rebara je identičan kod oba kulera. Na svakih 2cm Megahalems i Megashadow imaju po osam rebara. To znači da je razmak dosta velik, na svakih 2,5mm se nalazi jedan sloj aluminijumskih listića.

Iako na crvenoj „Megi“ fali dosta nikla, završna obrada je na zavidnom nivou. Ivice listova su dobro obrađenje, a šanse za slučajne posekotine su ravne nuli.

Pored toga što novi kuler nema mirror finish, baza od „crvenog“ se izrađuje istom metodom kao i do sada. Heat pipeovi su zaliveni u bazu, ali na samim cevima vidimo nešto manje nikla.

Ili je samo količina nikla smanjena, ili su same cevi lošijeg kvaliteta. Ove pretpostavke povlačimo iz činjenice da toplotne cevi kod crvenog Megahalems-a imaju grublju teksturu.

Prvi modeli Megahalemsa takođe nisu imali glatku bazu pa su vlasnici često sami intervenisali i lapovali kulere. Megashadow je sa druge strane je dobro preliven sa niklom, otuda i mogućnost za mirror finish bazu. Da li je ovo bolje ili nije, da li nikl zapravo guši provodnost, videćemo za vreme testiranja.

Kao što smo rekli, ogledalca nemamo, umesto toga vidimo tragove mašinske obrade.

Ima ogledala, nema ogledala, vreme je za naš test ravnoće. Do sada već proverenom metodom, naslanjanjem ravnog predmeta i osvetljavanjem sa suprotne strane, ustanovićemo koliko su i da li su ravne baze od ovih kulera.

Megahalems iako ima grublju završnu obradu, ima ravniju bazu od Megashadow-a. Videćemo šta je dobitna kombinacija ravno i grubo ili glatko i grbavo. Al smo ovo sročili, a?