Fractal Design R2

Metodologija testiranja

Pošto su u pitanju ventilatori predviđeni za kućišta, nema poente da ih testiramo na procesorskim hladnjacima. Ali kako nam je to trenutno jedini raspoloživi metod testiranja ventilatora, tako ćemo i uraditi. Na kraju možda se i pokažu kao dobri ventilatori za tu upotrebu.

Prvo smo testirali 120 mm ventilator na Megashadow hladnjaku, R2 smo ukrstili sa Noctua NF-P12 i sa DeepCool UF120. Pošto sva tri ventilatora imaju različite brojeve minimalnog i maksimalnog broja obrtaja, testiranje smo vršili na određenim fiksnim obrtajima. Ventilatore smo vrteli na 600, 900 i 1200 obrtaja što je bio neki standardni set brojki koje je svaki ventilator podržavao (neki ventilatori ne podnose male obrtaje tj. napone pa jednostavno stanu).

Drugi deo testiranja smo vršili na Noctua NH-D14 kuleru. Pošto smo na raspolaganju imali 120 i 140 mm verziju R2 ventilatora, bilo nam je više nego logično da testiranje radimo baš na tom Noctua hladnjaku. Pošto svaki ventilator od 120 i 140 mm ima svoj minimalni i maksimalni broj obrtaja odlučili smo se na drugi vid testiranja za razliku od onoga do sada. Umesto da smo ventilatore postavljali na razne brojeve obrtaja, njih smo kontrolisali  naponom koji su dobijali. Testiranje smo radili na standardnih 5, 7 i 12V. To su vrednosti koje svako veoma lako može da „izvuče“ iz standardnog molex konektora. Zbog šarolikosti broja obrtaja ventilatora, rezulatati nisu baš konzistentni jer 5V na Fractal ventilatorima ne odgovara istom broju obrtaja na DeepCool ventilatorima. Nasuprot tome, mislili smo da je ovo najbolji način da predstavimo kako 120 i 140 mm R2 ventilatori rade u tandemu jer, na kraju krajeva, na 12V svi ventilatori pokazuju svoj maksimalni „kapacitet“. R2 smo upoređivali sa Noctua fabričkim ventilatirima, kao i sa DeepCool UF120 i UF140.

Kao što ste se već navikli, testiranje smo radili na Intel Core i7-930 procesoru koji nosi kodno ime „grejalica“ kada je overklokovan i iz tih razloga smo u BIOS-u pogasili sve „bezbednosne“ opcije za procesor da ga ništa ne bi kočilo zbog visokih temperatura.

Ugasili smo i očitavanje procesorske temperture sa ploče, tako da su nam ostala samo četiri prikaza temperature jezgara iz kojih smo računali prosek. Tim putem smo omogućili dobijanje tačnijih rezultata sa dve decimale. Procesor smo overklokovali na „samo“ 4,2GHz-a, a Hyper-Threading smo ugasili da bi ventilatore mogli spuštati na niže obrtaje.

Prvo smo beležili temperature u IDLE režimu procesora (stanje kada procesor ništa ne radi), a nakon toga smo sistem opterećivali popularnim LinX stres programom i opet zabeležili temperature. U oba slučaja je svaki LOAD test trajao ravno 13 minuta – na toliko smo ograničili. To se u praksi pokazalo kao više nego dovoljno vremena da temperatura CPU-a više ne raste. Vremenski uslovi su bili pogodni, sobna temperatura za vreme trajanja testiranja je bez upotrebe klima uređaja fluktuirala između 22,9 i 23,2°C.