Tonga
Pre nego što krenemo dalje, osvrnućemo se na to šta je AMD uradio i šta je to novo što ovaj grafički čip donosi u odnosu na stariji Tahiti (pa i Hawaii).
AMD | R9 280X | R9 285 | R9 280 |
GPU | Tahiti | Tonga | Tahiti |
Arhitektura | GCN 1.0 | GCN 1.2 | GCN 1.0 |
Proizvodni proces (TSMC) | 28nm | 28nm | 28nm |
Šejder jezgra | 2048 | 1792 | 1792 |
Jedinice za teksturisanje | 128 | 112 | 112 |
Broj ROP-ova | 32 | 64 | 32 |
GPU frekvencija | 1000 MHz | 918 MHz | 933 MHz |
VRAM frekvencija | 1500 MHz | 1375 MHz | 1250 MHz |
Memorijski interfejs | 384-bit | 256-bit | 384-bit |
Propusna moć memorije | 288 GB/s | 176 GB/s | 240 GB/s |
Instalirano VRAM | 3 GB | 2 GB | 3 GB |
Maksimalna potrošnja (TDP) | 250 W | 190 W | 250 W |
Konektori za napajanje | 1x 6-pin + 1x 8-pin | 2x 6-pin | 2x 6-pin |
Prva stvar koja će vam sigurno upasti u oči jeste uža memorijska magistrala, kao i manje radne memorije u odnosu na R9 280 (Tahiti). Međutim, ono na šta biste trebali da više obratite pažnju jeste 60W niža potrošnja. To je tek 10W iznad R9 270X, ali uz prisustvo dosta većeg broja šejder jezgara. Očigledno je da je AMD pribegao raznim optimizacijama da bi performanse ostale “na nivou”.
Pa da krenemo redom..
Tu je pre svega veći broj asinhronih jedinica za izračunavanje (asynchronous computing engine, ACE). Tahiti ih ima dve, dok Tonga ima čak četri puta više. Ako je verovati AMD-u, ovo znači povećanje teselacione moći 2-4 puta u odnosu na Tahiti.
Takođe, sada imamo i dva puta više geometry endzina i rasterajzera – ukupno po četri. Ovo omogućava da se četiri treda izvršavaju po kloku paralelno, umesto dva koliko je moglo na Tahitiju. Tu je 1792 šejder procesora, koliko ih ima i Tahiti čip, a koji će se inicijalno vrteti na 918 MHz, dok memorija radi na 1375 MHz. Partnerima je ostavljeno da predstave karte i sa višom frekvencijom, što su mnogi i uradili.
Tako naš primerak na testu radi na 965 i 1400 MHz za GPU i VRAM respektivno. Tu je još i 112 jedinica za teksturisanje, što dođe po jedna teksturna jedinica na 16 šejder procesora. Sve je to dopunjeno sa 64 jedinice za rasterizaciju (ROP), kojih ima duplo više nego na Tahitiju. Zapazili ste da na dijagramu ima samo četiri 64-bitna memorijska kontrolera, što znači da je magistrala 256-bitna. AMD je dodatno unapredio memorijski kontroler, tako da ovo umanjene ne bi trebalo da donese pad performansi, već bi one trebale da budu na nivou Tahiti čipa.
Na kraju, finalna veličina Tonga čipa je 359 mm2 i u njega je upakovano zavidnih 5 milijardi tranzistora. Tahiti čip ima 352 mm2 i 4,31 milijardu tranzistora. Dakle, Tonga je veća za 7 mm2 i ima preko 700 miliona više tranzistora na raspolaganju. Uz sve to do 60W nižu potrošnju, uprkos tome što je proizvodni proces od 28nm ostao nepromenjen. Zvuči nestvarno.
Veći čip i veći broj tranzistora očigledno znači da će Tonga biti skuplji za proizvodnju od Tahitija. Međutim, ako uzmemo u obzir da je memorijska magistrala manje kompleksna, kao i to da će karte biti pakovane sa manje radne memorije, krajnji proizvod bi trebao biti vidno jeftiniji. Još jedna stvar se tiče VRM sekcije, koja sada može biti uprošćena i jeftinija za implementaciju, pa to dodatno može da utiče na finalnu cenu R9 285 kartica.
Imajte na umu da nas očekuje i Tonga XT čip koji će doneti nazad unapređenu 384-bit magistralu, 2048 šejdera i posedovaće sve tehnologije koje ćemo ovde pomenuti.
Takođe imamo unapređen VCE, UVD endžine kao i dodatak True Audio tehnologije. Tu je i ostatak tehnologija koji je prisutan na Hawaii čipovima, a verovatno ste zapazili prisustvo CrossFire XDMA kontrolera koji omogućava CF setup bez korišćenja “mostića”. Još jedna od bitnijih stvari je to da Tonga dolazi sa kompletnom podrškom za AMD-ovu buduću tehnologiju adaptivne sinhronizacije – Free Sync.
Dodaj komentar