AMD Polaris

Nova arhitektura – Polaris

Po ko zna koji put po predstavljanju novog proizvoda čujemo sve u superlativima. Naj ovo, ono, futureproof, „state of the art“, itd… Na kraju kada se podvuče crta, običnim korisnicima je jedino bitno da vide performanse za uložen novac.

Ipak, kako mi nismo obični korisnici (a verujemo i da su naši čitaoci natprosečni na tom polju), pojasnićemo detalje i skinuti veo tajne kojim je Polaris obavijen. GCN arhitektura je AMD-ova zvezda oko koje kompanija orbitira Nova iteracija je četvrta po redu (4.0) i deluje da ima najviše unapređenja u odnosu na prethodne arhitekture.

Za izradu Polaris čipova, AMD je odabrao Global Foundries i Samsung 14 nm FinFET proizvodni proces, što je trenutno najnapredniji dostupan proizvodni proces (Intel ne računamo, jer Chipzilla ne rentira nikome svoje fabrike). Aktivna potrošnja energije raste linearno sa povećanjem broja tranzistora i CU, dok sa povećanjem frekvencije imamo kubnu funkciju rasta, što značajno otežava priču (na primer 15% povećanje frekvencije i napona podiže ukupnu potrošnju za 52%!!!). Kao rezultat svega toga, AMD preferira gušće pakovane trazistore i niže frekvencije kako bi isporučio performanse u zadatom limitu (300W za desktop, dok je za laptop višestruko manji).

FinFET trazistori su krucijalni za smanjivanje potrošnje, pa je tako napon smanjen za 150 mV, dok je potrošnja manja za 30% (pri 1V) u odnosu na prethodni 28 nm proces sa high-k/metal tranzistorima. To u praksi znači 15% veće performanse po CU bloku i do 1.9x veće performanse po vatu (W) u odnosu na Radeon R9 290.

Na red je došao i RX480… Na slici ispod imate neke osnovne informacije koje će karakterisati novu najiščekivaniju kartu. Ako želite da računate broj šejder procesora, imajte na umu da AMD GCN CU sadrži 64 šejder procesora. Matematika nije teška.

RX460 pripada Polaris 11 arhitekturi, koja je predviđena za entry level gaming tržište i karakterisaće ga manji broj CU jedinica – svega 16.