| Hardver | Procesori | Intel Core i7 2600K i Core i5 2500 – Sandy Bridge arhitektura
Procesori

Intel Core i7 2600K i Core i5 2500 – Sandy Bridge arhitektura


IGP ozbiljnih performansi

 

GPU

Verovatno će mnoge od vas pomalo čuditi odluka Intela da integriše „low budget“ GPU u procesor od 300-nak evra, za koji se baš ne može reći da je „low budget“. U osnovi SANDY BRIDGE je dizajniran za prenosne računare. IGP – Integrated Graphics Processor je sada integrisan na istom čipu kao i procesorska jezgra i L3 keš memorija. Kod prethodne generacije imali smo 32nm Core i3 procesor baziran na Nehalem arhitekturi i izdvojen GPU u MCM(Multi Chip Modulu), slično kao što je Core 2 Quad na jednom MCM modulu imao dva dual core čipa. Nativno integrisan GPU u procesor donosi izvesne prednosti. U prvom redu tu su bolje performanse, zatim niža potrošnja, sitniji proizvodni proces, pa samim tim i veći takt GPU-a. Korišćenje integrisanog GPU-a značajno smanjuje ukupnu potrošnju sistema. Prema našim merenjima u idle režimu ceo sistem je trošio tek nešto preko 30W. U to treba uračunati matičnu ploču sa čipsetom koji troši bar 10W, hard disk, RAM memoriju i napajanje koje radi na oko 80% efikasnosti. Dolazimo do računice gde procesor u idle režimu ima potrošnju negde oko 10W, što je izuzetno malo i za svaku pohvalu kada je u pitanju 32nm proizodni proces. Ovo znači da tranzistori koji se koriste u najnovijem Intelovom proizvodnom procesu imaju izuzetno mali „leakage“.  Iako Intel ne koristi SOI – Silicon on Insulator, koji značajno smanjuje curenje elektrona, zahvaljujući  PFET baziranim gejtovima smanjeno je curenje za jezgra koja su neaktivna. Ovo takođe omogućuje i veću overklok marginu.

 

media featurescpu lineuphd procesuiranje
Napredne mogućnosti
CPU specifikacije
HD prodesiranje

Klik za veću sliku

GPU je dizajniran da podrži hardversku akceleraciju  MPEG2, VC1 ili AVC HD video strimova. Do dva strima mogu biti dekodirana ili enkodirana istovremeno. Ranije generacije integrisanih GPU-ova nisu imale podršku za hardversko dekodiranje. Zahvaljujući ovome procesor je rasterećen, a brzina enkodovanja je povećana dvostruko. Sandy Bridge GPU nije GP programabilan, pa ne podržava CUDA i OpenCL biblioteke za GPGPU izračunavanje. Za enkodiranje i dekodiranje video strimova koristi isključivo svoje integrisane funkcije, odnosno hardver specijalizovan za tu namenu. U Intelu tvrde, da su njihove fiksne funkcije za dekodiranje video steam-ova daleko efikasnije nego GPGPU softverska implementacija. U Intelu su već napravili podršku u vidu development kit-a koji omogućuje programerima da iskoriste prednosti ovih integrisanih funkcija. Ipak, bilo kakva primena u HPC (High Performance Computing) nije moguća sa ovim rešenjem. AMD je zauzeo po tom pitanju malo drugačiji pristup – APU (Accelerated Processing Unit) je CPU sa GPGPU jezgrom koje je ubrzano u zahtevnim aritmetičkim operacijama korišćenjem GPU jezgra. Ovo je ipak prilično radikalniji pristup, ali zahteva složene softverske optimizacije i veće hardverske resurse, a samim tim veću količinu električne energije. Pored toga ne treba ni da spominjemo da je peak GFLOPS na bilo kom GPU daleko veći nego na najjačim procesorima današnjice. SANDY BRIDGE GPU je uskraćen za takav vid procesiranja.
Što se tiče 3D akceleracije, SANDY BRIDGE GPU nas je vrlo prijatno iznenadio. Do sada smo navikli na prilično loša integrisana GPU rešenja iz ove velike kompanije. Međutim, sada nije više tako. Da li su Intel i nVidia počeli sa razmenom patenata još pre zvaničnog ugovora postavlja se kao glavno pitanje.
Novi GPU-ovi nose oznaku HD2000 i HD3000 i glavna razlika je u broju izvršnih jedinica i radnom taktu.
HD2000 poseduje 6 izvršnih jedinica, a HD3000 poseduje dva puta više.

Đ

Đorđe Kovačević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste poslali komentar