Softver za kalibraciju – i1 Profiler
Softver je jednostavan i dovoljno razumljiv, čak i za početnike. Međutim, ako želite da izvučete maksimum iz njega, moraćete da prionete na izučavanje materije o kolorimetriji.
Prilikom pokretanja, dočekaće vas “basic” meni. Sa leve strane se nalaze opcije za profilisanje. Tu već možete da primetite da su dostupne opcije za profilisanje monitora i projektora. Preporučujemo da odmah čekirate “advanced” opciju u user mode segmentu, nakon čega će vam biti dostupno nešto više opcija, uključujući Quality modul, kao i modul za proveru uniformnosti slike. Takođe, poželjno je da registrujete uređaj i time stanete na put dosadnom prozorčiću za registraciju koji ce stalno iskakati po pokretanju iProfile softvera.
Kada odete na profilisanje, sačekaće Vas sledeći prozor u kome možete birati opcije bele tačke, osvetljenja i kontrasta. Za potrebe ovog testa, čekirali smo sve “native”. Nije baš dobar izbor podešavanja, ali ovime smo samo želeli da vam pojasnimo kako softver funkcioniše.
Najbitnija stvar je svakako podešavanje bele tačke (tzv. white point). Za profesionalnu upotrebu preporučuje se podešavanje bele tačke monitora i ostale opreme na 5000 K. Naš monitor sa tim podešavanjem jednostavno vuče previše na žuto, jer i nije baš iz profi segmenta. Za consumer tržište su preporuke nešto drugačije. Obično D65 podešavanje zadovoljava traženo, jer je tada bela boja zaista bela. Iznad ove temperature vuče na plavo, a ispod na žuto.
Što se tiče podešavanja osvetljenosti, tu je izbor na Vama, a neke preporuke su:
za rad u mračnoj sobi: 80 cd/m2
za generalnu upotrebu: 120 cd/m2
za rad u osvetljenjim kancelarijama: 140-160 cd/m2
„Nakon čekiranja “next”, čeka nas prozor “Default profile settings”.
Ovde ćemo da zastanemo samo da objasnimo par pojmova. Hromatska adaptacija govori o načinu na koji se naš vid adaptira na boje. Bredford algoritam je najnoviji i najpreciznije opisuje ovu pojavu matematički, tako da ostavljamo tu opciju kako već jeste po defaultu podešena.
Što se ICC profila tiče, aktuelna verzija je 4 iz 2001. godine, a takođe, možete odabrati verziju 2 (v2). Detaljno o razlikama u pomenutim verzijama možete naći na sledećem linku. Kada je gama u pitanju, uobičajeno je da ona stoji na 2.2, jer tada daje najprirodnije boje u okviru datih opsega sRGB i Adobe RGB.
Dalje nas čeka opcija za biranje koliko ćemo boja da koristimo kao referencu za profilisanje monitora. Ponuđene opcije su “small” (118), “medium” (211) i “large” (466 boje).
Za početak će biti dovoljno da krenemo sa “small patch size”. Profilisanje sa ovakvim podešavanjima traje oko 2 minuta, dok je za “large size patch” manje od 8 minuta. ADC opcija je naročito korisna ako vaš monitor nema mogućnosti promene vrednosti za RGB kanale, opciju promene osvetljenja ili opciju promene kontrasta (da li je neko pomislio na Apple?), jer radi automatski korigovanje tih parametara.
Na kraju dobijamo kreirani profil, pri čemu imamo i izveštaj o vrednostima bele tačke, osvetljenja i kontrasta.
U okviru softverskog paketa, postoje i dva modula za testiranje i proveru kvaliteta novokreiranih ICC profila. Jedan je “Quality” modul, a drugi je “Uniformity” modul.
“Quality” modul nam daje izveštaj o odstupanju boja od naše referentne test palete boja, dok nam “Uniformity” modul donosi izveštaje o neravnomernom rasprostiranju temperature, kao i o neravnomernoj osvetljenosti monitora. Izveštaj je podeljen na 9 sektora, pri čemu svaki sektor sadrži svoju mernu tačku.
Ovaj softver nažalost nećemo moci da koristimo kod regularnih testova monitora, pošto ne prepoznaje ICC profile koji nisu generisani iz samog i1 Profilera. Na tržištu postoji nekoliko rešenja u vidu drugih softverskih paketa kojima ćemo pokrivati i dopunjavati buduće testove monitora. Bilo bi zaista dobro kada bi X-Rite uradio jedan masivan update softvera i omogućio ove pogodnosti, jer ograničenje nije na nivou hardvera.
Dodaj komentar