Biostar NM70I-1037U | Stranica 4 od 21

Strana 4 od 21

Hardverski nivo – layout i čipovi

Ovaj Biostarov model zauzima veoma malo prostora. U pitanju je ploča microITX form factora, čije su dimenzije samo 17×17 cm. Kao takav je idealan za mala kućišta, koja mogu da stanu u komodu ispod televizora u vašoj dnevnoj sobi.

Izrada i kvalitet komponenata na ovoj matičnoj ploči je daleko od kategorije kojoj pripada jedan Maximus VI Impact, ali i ciljna grupa kojoj je namenjena ova matična ploča je potpuno drugačija od ROG serije. Kada obratimo pažnju na komponente, možemo reći da one sasvim solidno prate energetske i termalne zahteve procesora koji je zalemljen na PCB-u.

Naponska jedinica za CPU, odnosno VRM je izveden u tri faze, što je više nego dovoljno za matičnu ploču i procesor koji konzumira maksimalnih 15W električne energije. Elektroliti oko socket-a su solid cap, nama nepoznatog proizvođača, verovatno iz Tajvana ili Kine. Sa „gornje“ strane nalazi se po jedan 16V 270µF elektrolit po fazi, dok je sa „donje“ strane VRM opremljen sa po dva 820 µF 3V elektrolita, što je više nego dovoljno za precizno napajanje procesora. Ukupan broj naponskih faza je 3, što je možda i previše za „potrošačke zahteve“ ove platforme. Prigušnice su oklopljene, nepoznatog proizvođača i specifikacije i verovatno koriste standardna aluminijumska jezgra, koja su nešto manje efikasna nego feritna na skupljim matičnim pločama. MosFET tranzistori su klasični „old school“ D-PAK mosFET tajvanskog proizvođača ANPEC koji su nekoliko generacija iza modernih integrisanih mosFET blokova. Možda bi potrošnja bila još niža da su kojim slučajem korišćene samo dve naponske faze i kvalitetnija naponska kola, ali bi to verovatno značajno povećalo cenu ove matične ploče. Sa druge strane, ovo je matična ploča koja ne poseduje overklok mogućnosti, pa je i razumljiv izbor komponenata, koje će sasvim sigurno trajati dugo uz nisku potrošnju Intel Celeron 1037U procesora.

Za regulaciju napona na mosFET tranzistorima koristi se kontroler sa oznakom ISL6363 renomiranog proizvođača Intersil. U pitanju je analogni kontroler napona, koji koristi standardan SVID interfejs za očitavanje vrednosti napona. Sadrži dva regulatora napona, od kojih se jedan koristi za CPU jezgra, a drugi za GPU. VR1 može da reguliše napon u najviše 4 naizmenične faze, dok VR2 kontroliše iGPU napon na jednoj fazi. Biostar koristi 2 naponske faze za CPU i jednu za GPU.

Za kontrolu napona na memoriji koriste se mosFET tranzistori istog proizvođača kao i za CPU, ali sa oznakom APM2618N.

Za reprodukciju i semplovanje zvuka koristi se ALC662 audio kodek. U pitanju je nešto stariji čip, koji je sposoban za najviše šestokanalnu reprodukciju, odnosno 5.1. Ovaj čip omogućuje 24-bitnu reprodukciju, preko tri stereo digitalno-analogna konvertera (DAC za ukupno 6 kanala), odnosno dva stereo ADC-a (analogno digitalna konvertera), jedan za line-in, drugi za mic-in, preko kojih je omogućeno 16-bitno, odnosno 20-bitno semplovanje u PCM formatu. Svi konverteri omogućuju učestalost semplovanja od 44,1 do 96 KHz.

Sadržaj BIOS-a sačuvan je u Winbond-ovom serial flash EEPROM čipu sa oznakom 25Q32BVA1G kapaciteta 32 Mbit, odnosno 4MB, što je dvostruko manje nego overklokerskih ploča.

PCB sadrži i jedan full PCI Express 16x slot, pa je moguća jednostavna nadogradnja grafičke karte, čime se postižu sasvim prihvatljive igračke performanse imajući u vidu da Celeron baziran na Ivy Bridge jezgrima koja „kucaju“ na 1,8 GHz nije prespor čak i za pokretanje malo zahtevnijih gejming endžina.

Hlađenje procesora je izvedeno uz pomoć jednog kulerčića koji podseća na one koji su se ugrađivali nekada na stare grafičke karte poput nVidia Riva TNT2 i sličnih iz generacije 1998.

Iako ovo hlađenje ne uliva previše poverenja, verujte nam na reč, Celeron 1037U se toliko malo greje da smo jedva bili u stanju da čujemo obrtanje ovog ventilatora čak i pod Prime95+Furmark workload-om.

Kontrola broja obrtaja ventilatora ostvarena je preko 3-pinskog konektora. Kontrolu vrši IT8728F FAN kontroler, koji pored ovoga je korišćen i za kontrolu PS/2 i LPT porta.

Mnogo veći problem predstavlja zagrevanje čipset-a. Sam procesor gotovo da ne greje PCB uopšte, a potrošnja dobrim delom odlazi na toplotu koju generiše neefikasna elektronika na matičnoj ploči i čipset, čak 20W u standby režimu. Deo ovoga otpada i na napajanje, mada je Enermax Platimax 750W veoma efikasan. Primetili smo da se prilikom opterećivanja procesora čipset hladi i da mu pada napon, što je naravno veoma čudna pojava, što nas navodi da je isti VRM iskorišćen i za CPU, odnosno GPU i za čipset, pa zbog pada napona, odnosno vdropp-a pri opterećenju dolazi do „hlađenja“ čipseta. Nigde nismo opazili dodatne mosFET tranzistore za napajanje čipseta, pa se lako može zaključiti da se štedelo na svakom koraku.

PCB-om dominira nalepnica sa oznakom matične ploče, NM70i-1037U, i CMOS baterija marke KTS.

Malu, a možda i ne tako malu zamerku bi mogli da uputimo proizvođaču zbog nepostojanja USB 3.0 portova. Sa druge strane pohvalno je što je na ovako mali PCB uspelo da stane 4 USB porta sa zadnje strane i još tri header-a koja ukupno mogu da obezbede povezivanje 8 USB uređaja (4+4).

Za micro ITX matičnu ploču, broj od četiri SATA porta je više nego dovoljan. Jedan od ova četiri je SATA 3.0, preko kojeg smo povezali naš SSD.

Na PCB-u sa ka backpanel-u, odmah do VRM kontrolera nalazi se i 4-pinski +12V power konektor, dok je sa donje strane prisutan i standardni 24-pinski ATX konektor.

Od ostalih konektora, tu se nalaze J_PRINT koji služi kao header za LPT port, mada se u pakovanju sa matičnom pločom ne dobija nikakav „bracket“. Tu je i standardan front panel header, kao i COM port header, kao i S/PDIF-OUT header.