Unutrašnjost
Delom smo već videli kako izgleda unutrašnjost kućišta kroz veliki bočni prozor. Unutrašnjost je crne boje, što je u današnje vreme postalo apsolutni standard za svako iole ozbiljno kućište.
Brzim analiziranjem unutrašnjosti uočavamo tri glavne rupe za provlačenje kablova, procep za montiranje kulera i „tool less“ podeoke za uređaje.
Svi plastični delovi unutar kućišta su takođe crne boje.
Mesta za hard diskove u kavezu ima ukupno šest. Kavez se na polovini deli na dva dela, tako da tri gornje fioke možete odstraniti po želji.
Sa gornjim kavezom ste ograničeni na karte maksimalne dužine do 290mm, a odstranjivanje kaveza otvara vrata za grafičke do 410mm.
Neko će ovo uraditi radi boljeg ubacivanja vazduha sa pradnje strane, čisto iz estetskih razloga ili zbog ugradnje super-dugačkih grafičkih karti.
Nosači od hard diskova su iz jednog dela, izliveni od fleksibilne plastike.
Prisutno je i malo antivibracionog materijala i 3,5“ hard diskove ne morate uopšte zašrafljivati. Jednostavno savijete ram i upašete „pipke“ u rupe od hard diska.
Za 2,5“ uređaje i dalje morate koristiti šrafove što ne možemo zameriti. 2,5“ uređaj će u većini slučajeva biti neki sistemski SSD koji ćete retko skidati sa nosača.
Međutim, antivibracioni materijal je tu samo da vas prevari svojim prisustvom, jer se kroz pipke vibracije prenose na ostatak rama.
Napajanje naleže samo na izbočine od lima. Nije neki veliki problem, ali isto kao i u slučaju nogara koje nemaju obloge, tanko parčence samolepljive gume nije nešto na čemu treba štedeti. Odmah pored mesta za napajanje su izbočine na koje se montira donji 120mm ventilator. Ovo mesto se uglavnom koristi kao usisna grana, pa je udaljavanje ventilatora od zaštitne rešetke dobra stvar. Što je dalje rešetka od usisne strane ventilatora, to će huk koji se ovim putem stvara biti manji. Još ako koristite gumene nosače za ventilator koji sami po sebi dodaju malo visine, problema sa hukom nećete ni imati.
PCI/PCIe poklopci su pričvršćeni običnim šrafovima i za odstranjivanje morate koristiti šrafciger. Ventilisani poklopci su od tanke mesh mrežice i jako su krhki i savitljivi.
Procep za montiranje kulera je skromnih dimenzija (14,5 x 14,5cm) i verujemo da će se slagati sa velikom većinom modernih matičnih ploča.
Svi kablovi su crne boje što se veoma lepo uklapa u estetiku kućišta. Među njima se nalazi USB 3.0 kabel sa prepoznatljivim konektorom, USB 2.0 priključak, reset, power, HDD LED i power LED kablići, audio kabel za I/O panel, SATA kabel, a tu se našao i sleevovani kabel od prednjeg ventilatora. Jedini kabel koji odudara od ostatka je sa molex konektorom koji služi za napajanje HDD dok-a.
Mesta iza tacne od matične ploče ima u zadovoljavajućim količinama. Mereno tačno od procepa za provlačenje kablova pa do stranice sa izbočinom ima 25mm.
Dopalo nam se što sa druge stane tacne ima nekoliko strateški raspoređenih krilaca za vezivanje kablova radi bolje ogranizacije.
Da bismo se bolje upoznali sa tehničkim mogućnostima Urban S31 kućišta, skinućemo prednji i gornji plastični poklopac. Krećemo od gornjeg dela koji se skida hvatanjem za zadnji deo i povlačenjem ka gore.
Skidanjem gornje plastike možemo da vidimo razne mogućnosti za odabir hlađenja. Tu su montažne rupe za 2x 120mm i 2x 140mm ventilatore, kao i rupe za 240mm (dual 120mm) radijator. Rupe od radijatora su pomerene prema levoj strani kućišta radi manje interferencije sa ostalim komponentama.
Ostatak plastike sa prekidačima i HDD dok-om takođe možete skinuti jednostavnim podizanjem.
Prednja maska se skida klasičnim putem, povlačenjem donjeg dela prema sebi. I/O konektori su rešeni tako da ostaju na kućištu kada skidate prednju masku.
Prednji ventilator je usporena verzija (1000 RPM, 16dBA) TurboFan modela, samo u crnom izdanju. Zadnji ventilator je fizički, a i po specifikacijama identičan kao onaj napred.
Urban S31 ima tri glavne rupe za provlačenje kablova i ima jednu malu rupu gore levo koja se jedva i primećuje.
Tri glavne rupe su opremljene gumenim kederima i sve tri su istih dimenzija, 80 x 25mm. Donja rupa gde prolazi najviše kablova bi mogla biti veća. Tačnije, mora biti veća. Ne kažemo da nećete moći progurati sve kablove, ali bi bilo mnogo zgodnije da je rupa veća.
Sad kad smo skinuli gornji plastični poklopac, možemo ga i izbliza pogledati.
Filter ima svoj žljeb po kojem klizi. Sam filter ne morate staviti u slučaju da gornji deo kućišta planirate koristiti kao izduvnu granu.
Pošto smo skinuli i prednju masku, njega ćemo isto malo bolje pogledati.
Ovako kad je skinuta, možemo da vidimo rupa sa donje strane koja se hvata pri skidanju maske zaobilazi filracioni sistem na ventilatorima. Ovo je čest problem kod mnogih kućišta.
Lim od kojeg su napravljene stranice su 0,55mm debljine. Za divno čudo, stranice se ne savijaju puno po dijagonali nasuprot debljini lima, ali zato zveče ako ih protresete.
Čvrstina dolazi od duplo savijenog lima po rupovima i ispupčenju na centralnom delu. Uprkos čvrstini, čim smo uzeli stranice u ruke osetili smo da se tu štedelo na limu.
Materijal malo prelama svetlost i previše odzvanja kada kuckate noktima po njemu, što nam govori da nije upotrebljen najkvalitetniji pleksiglas.
Adapter koji inače služi za pretvaranje 5,25” podeoka u 3,5” ima i dodatne mogućnosti. Ceo osnovni sistem hard diskova možete smestiti u ovaj plastičn i nosač. Za 3,5” hard disk su čak obezbeđeni antivibracioni nosači sa posebnim šrafovima. Dakle, dva 2,5” diska i jedan 3,5” disk na jednom nosaču, svaka čast!
Jedino na šta morate paziti sa ovim nosačem je da ne oštetite nalepnice na SSD-u, kao mi.
Plastični delovi nisu nekvalitetni, ali čim ih pipnete, znate da to nije baš to. Jednostavno na skupljim kućištima (85-100) evra se oseti razlika u težini plastičnih delova. Ovo opet ne stvara nikakve funkcionalne probleme ukoliko ne šutirate svoje kućište. Ali naš posao je da prenesmo sve što naši organi čula osećaju.
Dodaj komentar