Thermaltake NiC L32

Dizajn i rešenja

NiC L32 se ne ističe svojom pojavom i izgleda kao svaki prosečan kuler. Jednostavne dizajnerske cake ga čine onim što jeste, a to je kuler koji u potpunosti zaobilazi memorijske slotove.

Najbitnija osobina kulera je usko telo, zbog kojeg čak ni sa montiranim ventilatorom ne prelazi preko memorijskih slotova, ma koju matičnu ploču da posedujete.

Možda je telo hladnjaka pljosnato, debljine 40mm, ali zato je i dosta široko, čak 150mm. Ovo znači da je kuler širok kao i Noctua NH-U14S ili NH-D15, a ako se sećate recenzija tih kulera, oni imaju problem što na ponekim pločama prelaze preko prvog PCIe slota.

Samo telo kulera je visoko 147mm, a toplotne cevi pri vrhu vire dodatnih 10mm. Kada budete istraživali u koje kućište staje NiC L32, najbolje je da tu cifru zaokružite na 160mm, kao što i zvanične specifikacije kažu.

Hladnjak ima toranj od ukupno 50 listova, koji se grade na tri toplotne cevi od 8mm, savijene u „U“ oblik. Cevi imaju veoma jednostavnu raspodelu, istog su oblika i samo su poređane jedna za drugom.

Toplotne cevi direktno naležu na procesor – tzv. „Direct Contact Heat-pipes“ tehnologija.

Listovi nemaju nikakav specijalan oblik i po rubovima nisu prikopčani jedni u druge, ali bez obzira na to, hladnjak je veoma čvrst. Sa strane kulera je samo žljeb gde se kače žice za montiranje ventilatora. Što se dizajna listova tiče, možete videti na fotografiji iznad da oni imaju samo dva blaga „talasa“ na sebi.

Ali ako malo bolje pogledamo, listovi ipak imaju neki poseban dizajn. Svaki pojedinačni list ima jedno ispupčenje na sredini i dva ulegnuća na oba kraja.

Ovakvo „oblikovanje“ aluminijuma zapravo povećava površinu, a i vazduh se više sudara sa listovima, što ujedno znači i bolju predaju toplote.

NiC L32 ima malo neobičan oblik baze koji na sebi ima dva ispupčenja. Oni igraju ulogu fiksiranja poprečnog steznika za vreme montiranja hladnjaka.

Dno baze je, od poslednjeg lista na telu hladnjaka, udaljeno skoro 40mm.

Ventilator koji dolazi uz kulera ima čak jedanaest lopatica i veoma je sličnog, ako ne i istog dizajna, kao ventilatori koji dolaze uz Frio Extreme.

Tačna oznaka ventilatora je PLA14025S12H, ima PWM kontrolu i može da se vrti na brzinama između 500 i 1800 obrtaja. Ventilator zbog svog dizajna i lopatica koje su pod dosta oštrim uglom, ostvaruje velik protok i statički pritisak, barem prema specifikacijama. A što se buke tiče, sa time ćemo se kasnije mnogo detaljnije pozabaviti.

Kabel ima presvlaku koja je dosta retka i providna, ali je za kuler ovog cenovnog ranga mnogo bitnije da sleeve uopšte postoji. Ono što nas uvek iritira kod kulera je prisutno i ovde, a to su trakice na kablovima kojima ne vidimo nikakvu funkciju, osim što ubijaju estetiku.

Ako malo bolje pogledamo, primetićemo da se ne radi o klasičnom 140mm ventilatoru. Ovo je model koji više vuče ka 135mm, a ujedno nema ni klasične 4mm montažne rupe na sebi.

Ventilator se montira uz priložene žice i iskreno, žice bi mogle sa malo više sile da drže ventilator. Za pomeranje ventilatora gore-dole imate malo prostora, maksimum jedan centimetar, ali verovatno nikada nećete ni imati potrebe za podizanjem ventilatora.

Nije svejedno koju žicu stavite na koju stranu. Iz prostog razloga što imaju uvučeni deo koji treba da ide dole. Donji deo je posebno savijen da što bolje prati oblik kulera i da smanji eventualne probleme oko kompatibilnosti.

Ako vidite bilo koji drugi kuler na tržištu koji je debeo svega 65mm, znaćete da je u pitanju hladnjak koji može zaobići memorijske slotove.

Baza od kulera zapravo nije loša. Dosta je ravna i viri samo deo cevi gde se završava obrada baze. Ovo nije problem, sve dok niste vlasnik nekog LGA2011 procesora, koji je velik i kod kog će ovo ispupčenje na rubu baze stvarati probleme.

U slučaju da Vam se fabrički kuler ne sviđa, možete ga zameniti sa bilo kojim modelom debljine 25mm, koji ima raspored rupa za ventilator od 120mm.