Raijintek Pallas

Metodologija testiranja

Od Haswell platforme za test računar smo brzo odustali zbog lošeg prenosa toplote. Činjenica jeste da svaki kuler koji može da ohladi Haswell-a, može i bilo koji drugi procesor, ali to nije poenta testiranja. Zbog lošeg prenosa toplote, razlike u performansama kulera se manje manifestuju. Posledica toga može da bude da manji kuler daje lošije rezultate za samo 1°C od nekog duplo većeg kulera. Istu sudbinu je doživeo i Ivy Bridge 3770K.

Uspešno testiranje kulera je vršeno na overklokovanom Intel Core i5 2500K procesoru i Gigabyte Z77X UP7 matičnoj ploči. U BIOS-u smo pogasili sve „bezbednosne“ opcije za procesor da ga ništa ne bi kočilo zbog visokih temperatura. Temperaturu smo dobijali od četiri prikaza temperature jezgara iz kojih smo računali prosek. Tim putem smo omogućili dobijanje tačnijih rezultata sa dve decimale. Takt procesora smo podigli na 4,3GHz-a. Test računar smo prvo opterećivali popularnim LinX stres programom verzije 0.6.4 koja u sebi sadrži AVX instrukcije. Beležili smo Load temperature, nakon čega smo sistem pustili da bude oko pet minuta u Idle režimu (stanje kada procesor ništa ne radi) i opet beležili temperature.

Svaki Load test je trajao četiri kruga u LinXu, a to je odprilike 14 minuta, što se u praksi pokazalo kao više nego dovoljno vremena da temperatura CPU-a više ne raste. Za upredni test nismo imali neki kuler iste klase na raspolaganju. U početku smo mislili da je Noctua NH-U12S previše jak protivnik i da borba neće biti “fer”… Mišljenje nam se brzo promenilo. Oba kulera su koristila svoj fabrički ventilator i radili su na 700, 1050 i 1400 obrtaja.

Radi stabilnosti sobne temperature klima uređaj smo podesili na 23°C kako bi uslovi bili isti za oba kulera. Sobna temperatura je bila veoma stabilna i kretala se između 22,3 i 22,9°C u korist Pallas-a.

Za testiranje smo umesto priložene fabričke paste koristili Noctua NT-H1 pastu, koju vrlo rado preporučujemo svima.