Hardverski deo
Kad su dimenzije u pitanju, kartica je nešto kraća od 24 cm (moguće da postoji greška u opisu na Safirovom sajtu, jer tamo piše 215 mm za dužinu), te bi trebala bez problema da upadne u većinu standardnih ATX kućišta. Što se mase tiče, vaga je pokazala 430g.
PCB je crne boje, što je u neku ruku već standard od kojeg tek poneko odstupi. Nama se ovako najviše i dopada, jer crna se uklapa uz svaki ambijent kada su računari u pitanju. Zadnja strana je ogoljena, tj. bez aluminijumske pločice na koju smo navikli kod skupljih modela. Nije da će faliti, pošto je karta relativno lagana i kratka, te neće imati problema sa savijanjem. Dobar deo štampane ploče „zvrji“ prazan, pa je moguće da se koristi za još neke, jače modele grafičkih kartica.
Centralno mesto na kartici zauzima Bonaire čip, koji ste već mogli da vidite na 7790 kartama.
Na slici iznad možete da se podsetite kako izgleda funkcijski dijagram *Bonaire čipa (*AMD kodno ime). Svaki klaster sadrži 64 šejder jezgara. Radeon R7 260X ima 14 klastera (možete i da ih izbrojite), za ukupnu cifru od 896 šejder jezgra. Tu je još i 16 ROP i 56 TMU jedinica.
Oko GPU-a se nalaze memorijski čipovi koje je proizveo Hynix. Ima ih 4 komada kapaciteta po 512MB, a nose oznaku H5GQ4H24MFR-R2C. Prema specifikacijama su deklarisani na 7 Gbps i 1,5V, ali su ovde podešeni na nešto niže vrednosti. Čiposi su pasivno hlađeni, što nam se dopalo.
Za sada se nismo upuštali u prognoze koja će biti maksimalna stabilna frekvencija za memoriju. Tu informaciju možete saznati u sekciji za overklokovanje.
Sledi priča o VRM-u ove grafičke karte…
Dodaj komentar