ASUS GTX 780 Poseidon Platinum

Sistem hlađenja, buka i temperature

Do sada nismo imali prilike da se sretnemo sa kompleksnijim sistemom fabričkog hlađenja. ASUS je implementirao kombinovanu varijantu koja se sastoji od klasičnog DirectCU 2 hlađenja i vodenog bloka koji naleže na GPU.

DirectCU2 sistem se sastoji od tela hladnjaka prožetih toplotnim cevima i dva dust proof ventilatora. Baza je skroz bakarna, ali ovog puta je vodeni blok u direktnom kontaktu sa GPU-om, a ne toplotne cevi. Ventilatori su promera 88mm i poseduju sistem protiv sakupljanja prašine na krilcima.

Ventilatori su standardno PWM tipa, a njihovu brzinu obrtaja možete očitavati i kontrolisati iz propratnog softvera ASUS GPU Tweak. Oba ventilatora su povezana preko zajedničkog četvoropinskog konektora.

Toplotnih cevi ima tri, pri čemu su dve promera 6mm, a jedna preostala 8mm.

Pored svega toga, karta poseduje oklop koji je izrađen od kvalitetne plastike i ofarban u RoG boje. Na njemu se nalazi logo koji pulsira dok je računar sa ovom kartom u pogonu. Iskreno, voleli bismo da je ASUS ovde išao na metalni oklop.

Sa “gornje” strane karte su smeštene cevi za vodu, tj. pravilnije bi bilo reći rashladnu tečnost. Mi smo koristili kombinaciju destilovane vode i antifriza. Antifriz pored funkcije da proširuje radne temperaturne opsege tečnosti, ima ulogu i da sprečava razmnožavanje algi i sličnih organizama koje mogu oštetiti sistem za hlađenje.

Sa zadnje strane kartice se nalazi aluminijumska pločica crne boje, koja pored funkcionalne uloge igra i estetsku.

Kada smo rasklopili hladnjak, dobili smo i potvrdu koliko je ozbiljno dizajniran. Svi čipovi koji odaju veću količinu toplote su u kontaktu sa hladnjakom preko termalne trake. Čak je i PWM kontroler takođe pasivno hlađen.

Vidimo da bakarna baza ima grubu mašinsku obradu. Za sad se pokazalo da su temperature nešto niže ako je baza ima mirror finish, međutim koliko su temperature GPU-a globalno “smešne”, nemamo nikakve zamerke na ovakvo rešenje.

Kada je buka u pitanju, opet će nam pomoći naš merni uređaj Sound Level Meter PCE-322 A, čime ćemo vam približiti koliku buku generišu sistemi hlađenja na testiranim semplovima grafičkih karti. Nešto više o akustici možete saznati na sledećem linku. Naš merač nažalost ne može da meri ispod 30 dB, pa ćemo se osloniti na matematiku zarad predstavljanja preciznijih rezultata.

Metodologija koju ćemo primenjivati je krajnje jednostavna i efikasna. Merićemo buku koju proizvode ventilatori u četiri opsega: na 25%, 50%, 75% i 100% brzine ventilatora. Uređaj će biti postavljen na 3cm od ventilatora, a kroz matematički proračun ćemo prikazati koliku buku generišu ventilatori sa grafičke karte na udaljenosti od 1 m (jer je to industrijski standard). Ovo će nam pomoći da razumemo koliko je bučan sam ventilator na kartici.

Takođe ćemo imati i dva merenja sa setovanjem za ventilator na automatski mod, gde grafički čip šalje signal na kojoj brzini će se ventilator vrteti, a sve to u zavisnosti od temperature samog GPU-a. Merenja sa “auto” podešavanjem će obuhvatati popularni stres program – Furmark, kao i igru Sniper Elite V2.

U tabeli iznad možete videti kako se ASUS GTX 780 Poseidon Platinum pokazao na testu buke. Karta je testirana sa montiranim sistemom vodenog hladjenja. U takvoj postavci imamo dodatne izvore buke u vidu pumpe i dodatna tri ventilatora na radijatoru, ali isto tako je sam GPU oborio brzinu obrtanja ventilatora na samoj kartici, zbog izuzetno velike efikasnosti ovakvkog sistema u hlađenju karte. Najviša temperatura GPU-a je iznosila 46 C i to tokom višesatnog testa u Furmarku. Ambijentalna temperatura tokom tog testa je bila 29C. Brzina ventilatora nikad nije prešla 28%, što je u praksi bilo nečujno, kada je hlađene same karte u pitanju. Više nam se čula pumpa, ali ništa preterano.  Dodali bi da je temperatura GPU-a u Idle-u bila identična ambijentalnoj temperaturi.

Furmark smo odabrali pošto smatramo da se trenutno radi o ultimativnom programu za torturu grafičkih kartica (nešto poput LinX-a i Prime95 za CPU). Međutim, kako to neće biti realan scenario Vašeg svakodnevnog korišćenja grafike, odlučili smo da u test buke ubacimo i jednu igru. Izbor je pao na Sniper Elite V2. Istina, mogla je biti bilo koja “zahtevna” igra, ali čemo se za sada držati ove kao reference.

Voda kao rashladni sistem nema nagle promene i oscilacije u temperaturi kao što imaju čvrsti metali, već je potrebno neko vreme (koje zavisi od količine tečnosti u sistemu) da dođe do promene temperature. Kako smo testirali Sniper Elite odmah posle Furmark testa, ne treba da Vas čudi što daju iste rezultate kada je buka u pitanju.

Na slici iznad vidimo sa kakvim smo nivoima buke okruženi u realnom životu, pa ćemo moći lako da uporedimo sa rezultatima merenja. Da spomenemo ponovo da je ambijentala temperatura tokom merenja iznosila 29C.