Hardverski deo
Xonar U5 izgleda gotovo identično kao i stariji model, ali ipak postoje neke razlike. Tako će se i U5 zbog svojih dimenzija idealno uklopiti uz gotovo svaki ambijent.
Bilo je za očekivati da će plastika od koje je urađen ASUS Xonar U5 biti odličnog kvaliteta i da neće “pucketati” pod rukama. Pošto plastika nije glossy tipa otisci prstiju ne ostaju tako lako na uređaju što je odlično rešenje.
Ako se još spomene da je masa ove karte dovoljno mala, kao i da se zvučna napaja samo iz USB porta tj. da nema potrebe za dodatnim naponskim adapterima, postaje vrlo jasno da su ASUS inženjeri i u ovom slučaju odradili dobar posao sa odabirom materijala prilikom dizajniranja ove kompaktne zvučne.
Na gornjoj strani uređaja dominira potenciometar za jačinu zvuka, koji ima dvostruku ulogu, ali o tome ćemo nešto kasnije. Ovo je vrlo korisno tokom igranja, jer možete bez „alt-tabovanja“ da smanjite nivo zvuka, ako nemate multimedijalnu tastaturu.
Za razliku od U7, gde je potenciometar bio zlatne boje sa udubljenjem u koje je mogao stati prst, U5 potenciometar je boje kućišta bez ikakvog reljefa, što je jedan vid uštede koji ne utiče na funkcionalnost uređaja.
Tu se nalaze i tri kontrolna nenametljiva bela LED-a, koji pokazuju koji se izlaz trenutno koristi – Headphone, Speaker ili SPDIF.
Kao i kod Xonar U7, i U5 automatski prepoznaje koji je izlaz aktivan i prema tome aktivira odgovarajući LED (za aktiviranje SPDIF LED-a nije dovoljno samo povezati dobijeni adapter sa zvučnom). Ako je u jednom trenutku aktivno više izlaza onda se izbor onog koji se koristi bira pritiskom na veliki potenciometar tj. njegova uloga nije samo pojačavanje/smanjivanje jačine zvuka, već i odabir izvora.
Jedan “modni” detalj, u vidu Xonar logoa sa Xonar U5 natpisom, krasi gornju stranu uređaja.
Sa prednje strane se nalazi kontrola jačine zvuka mikrofona preko 2 tastera, što može odlično doći tokom teamspeak sesija sa društvom, jer ne morate „ALT tabovati“ igru. Tu je takođe i ugraviran ASUS logo.
Na Xonaru U7 se na svim stranicama, osim gornje i donje, prostirala „zlatna traka“ koja je razbijala monotoniju i odlično se uklapala uz uređaj. Kod U5 ta traka je gotovo iste boje kao i samo kućište te se teže primećuje.
Sa zadnje strane uređaja se nalaze konektori za povezivanje. Tu su pet 3,5mm konektora za stereo, 4/5.1 sisteme, kao i SPDIF (dobija se uz pomoć adaptera koji dolazi u paketu) i USB konektor. Za razliku od U7 gde su ovi konektori bili pozlaćeni, kod U5 to nije slučaj. Ovo je još jedna vrsta uštede kako bi se dodatno smanjila cena U5-ce i time učunila pristupačnijom.
Sa donje strane se nalazi poseban konektor sa dva položaja i to USB Audio 1.0 i 2.0. Ovaj konektor “govori” zvučnom čipu u kojem režimu rada da radi – da li da radi u P’n’P modu gde nisu podržane advanced funkcije (USB Audio 1.0) ili da radi u full modu (USB Audio 2.0). Odabirom USB Audio 1.0 opcije drajver se automatski instalira, ali ne postoji mogućnost instalacije Xonarovog drajvera i samim time se ne može koristiti dodatni softver koji dolazi uz kartu.
Da uređaj ne bi klizio po površini na donjoj strani se nalaze gumeni odstojnici. Tu se takođe nalaze informacije o zvučnoj karti, njenom serijskom broju isl.
Prelazimo na unutrašnjost uređaja tj. čipove koji su korišćeni…
Dodaj komentar