TLC vs MLC vs SLC

Šta je najbolje, ko je u mogućem problemu?

Do pre samo nekoliko godina cena SSD-ova je bila astronomska, a njihove brzine kao i potrošnja nisu bile ni približne kao što su sada. Napretkom tehnologije izrade cene su se polako počele smanjivati, ali da bi SSD bio ono što je danas bilo je potrebno još nešto uraditi.

Naime, cena po GB je pre par godina i dalje bila visoka (previsoka za naše standarde), a jedan od načina kako bi se cena smanjila je da se na jednu memorijsku ćeliju umesto jednog bita (SLC) upiše više bitova. Tako su prvo nastali MLC SSD-ovi koji su nudili mogućnost da se u jednu ćeliju upiše dva bita umesto jednog. Ovo za kranjeg korisnika znači da će za sličnu cenu dobiti duplo veći kapacitet, što je odlična zamisao.

Sada zamislite da na jednu NAND memorijsku ćeliju možete da umesto dva upišete tri bita – tako dobijate TLC. Naravno možemo ići i dalje želeti da upišemo četiri ili više bitova na jednu ćeliju, i na taj način bi se kapacitet drastično povećao, a cena bi ostala slična. Da li je baš tako?

Upis i čitanje više bitova u jednoj memorijskoj ćeliji povećava kompleksnost elektronike za čitanje i upis, kao i memorijskog čipa koji bi morao da u jednoj ćeliji „drži“ jedno od mogućih stanja sa što manje gubitaka kako upisano stanje ne bi prešlo u neko drugo. Povećanjem složenosti cena može drastično porasti, te početna ušteda može na kraju postati dodatni trošak. Tu su i drugi problemi koji onemogućavaju rasprostranjenost ćelija sa više od osam stanja – tri bita mogu proizvesti osam različitih stanja.