Podeli ovo! 
Totalna harmonijska distorzija
Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:
Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.
U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:
Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. I u ovom slučaju meri se odnos (šum+thd)/signal tako da očekujemo negativne vrednosti umesto pozitivnih. Bolja je manja vrednost, a – beskonačnost je idealan slučaj koji se ne može ostvariti.
Idealan slučaj, u praksi neostvariv. Sama linija bi bila na samom dnu grafika u beskonačnosti,
osim na frekvenciji od interesa gde bi trebalo da signal bude na nuli
(u našem slučaju frekvencija od interesa je 1KHz).
Prikaz dobrog grafika THD+N.
Dodaj komentar