AMD FreeSync™

V-Sync

Rešenje je, u suštini, jednostavno. Stručnjaci su se dosetili pa rekli: ”zaključaćemo bafer sa pristiglim signalom, dok se ne završi iscrtavanje prethodnog.” I to je suština.

Dakle, nova slika će čekati u baferu i neće moći da se iscrta na ekranu, ako monitor nije završio iscrtavanje prethodne slike. Ovo je naravno slučaj ako kartica renderuje više od 60 frejmova u sekundi. Ako renderuje manje od 60, onda će se ekran osvežavati istom slikom koju je prethodno iscrtao (jer se ona već nalazi u baferu), a ako nova slika stigne između ta dva ciklusa, moraće da sačeka svoj red na prikazivanje nakon što se refrešuje displej.

Ovo bi delovalo kao sasvim prihvatljivo rešenje, da se nije pojavila jedna nova nuspojava, koja opet remeti balans. Pojedine korisnike (gejmere) je ovo toliko nerviralo, da im je bilo lakše i lepše za oko, ukoliko ne koriste vertikalnu sinhronizaciju.

Ako niste pogodili, problem koji se pojavio je stuttering, odnosno mikro seckanje slike. Tu pojavu ćete najlakše razumeti ako ste nekad doživeli da vam se čini da igra “secka” iako je broj frejmova po sekundi više nego dovoljan za fluidno igranje (npr. veći od 60).

Drugi problem koji se pojavio je u vidu laga, odnosno kašnjenja na reakciju komandi zadatim mišem ili tastaturom (input latency). Ovo se dešava iz razloga što monitor čeka da iscrta započetu sliku i neće preći na sledeću dok trenutni ciklus ne bude gotov. Lag koji se javlja u ovom slučaju je relativno mali (reda do 20ms), ali produžena izloženost ovom problemu ume da bude iritantna i u određenim tipovima igara pravi veliki problem i obara užitak pri konzumaciji igre.

Kombinacija ova dva problema ume prilično da iritira, pogotvu osobe sa boljim očnim refleksima.

Kao konačno rešenje ovog problema se nametnula adaptivna sinhronizacija, a oba velika proizvođača grafičkih procesora (AMD i nVidia) ponudili su svoja rešenja, koja se donekle razlikuju. Mi ćemo se u ovom članku fokusirati na AMD-ovo rešenje – FreeSync.