Podeli ovo! 
AM3 kuca na vrata
Ako se vratimo u 2003. godinu AMD je tada lansirao svoje prve K8 procesore sa podrškom za DDR1 memorijski standard. U to vreme DDR1 standard je bio na „vrhuncu karijere“. K8 jezgra su veoma dobro koristila visok bandwidth i nisko vreme pristupa ovog memorijskog standarda koji je u kombinaciji sa integrisanim memorijskim kontrolerom bio dobitna kombinacija. Kao rezultat toga video se drastični skok performansi u odnosu na dotadašnje Athlon XP – K7 procesore. IMC je pristup memoriji smanjio sa 100 ns na čak 40-tak ns, a iskorišćenje memorijskog protoka skočilo je na fantastičnih 90-95% od teorijskog. Athlon 64 Socket 754, a kasnije i 939 su davali u proseku 20-30% bolje rezultate u igrama u odnosu na prethodnu generaciju, a konkurentska Netburst arhitektura (Pentium 4), koja je radila na značajno višim frekvencijama, bila je poprilično nadmašena u većini aplikacija. Prednosti SOC (System on chip) arhitekture nisu samo bile izražene u desktop segmentu pri igranju video igara. Naročit skok je napravljen na serverskoj platformi. Opteroni sa svojom NUMA (Non Uniformed Memory Access) arhitekturom su mnogo bolje skalirali sa povećanjem opterećenja nego što je to bio slučaj kod sistema koji su koristili Point to Point interfejs.
Međutim, integracija memorijskog kontrolera u procesor uzrokovala je da period tranzicije na novije memorijske standarde postane bolna tačka ovog proizvođača. Ako se setimo prelaska sa DDR1 na DDR2, problema vezanih za Socket AM2 platformu, loših performansi, shvatićemo da situacija nije uvek tako ružičasta kada dolazi do smene generacija. Socket AM2 procesori koji su radili sa DDR2 memorijom nisu bili kompatibilni sa starim Socket 939 podnožijima, a za prelazak na DDR2 standard bilo je neophodno promeniti ploču, procesor i memoriju. Ako se tome dodaju još i prilično kontroverzne performanse tadašnje AM2 platforme, dolazilo se do zaključka, da neko ko je imao tadašnji odličan socket 939 sistem, nije morao da menja sve zarad par procenata performansi tj. bilo je neispaltivo to uraditi. Prvi dual-core procesori su se pojavili još na S939, mada su bili dosta retka pojava. Zbog nedostupnosti S939 X2 Athlona, mnogi vlasnici koji su hteli dual-core u svojim računarima su mahom prelazili na efikasnije Intelove Core 2 Duo procesore. AM2 X2 Athloni su u početku koštaili dosta, da bi kasnije postali veoma jeftina kupovina. Obaranjem cena 90nm F2 i F3 Athlona X2 pokušano je da se zadrži deo tržišta koji je Intel grabio. U tom balansiranju između gubitka tržišta i gubitka profita, najviše su dobili krajnji kupci, a najviše je izgubila sama kompanija. Pojavom Phenoma, koji je radio na skoro svim AM2 pločama (uz odgovarajući BIOS), AMD-u polako počinje da se ukazuje „svetlost na kraju tunela“. Ipak, kraj mukama još uvek nije bio ni blizu. U vreme pojave Phenoma, AM2 platforma je već dobro uhodana, BIOS-i su bez mana, performanse F3 revizije X2 procesora su značajno bolje nego što su bile na Socket 939 Athlonima X2 FX60. Razlog su bile veoma visoke frekvencije, od 3.2 Ghz, u odnosu na maksimalnih 2.6 Ghz za socket 939. Uostalom, dok se prvi Phenom pojavio, svi smo već zaboravili prerano „ubijenu“ socket 939 platformu i niko se više nije obazirao na to da li i koliko stara platforma bolje ili lošije radi od nove AM2.
K10 jezgro je u samom startu projektovano da podrži DDR3 memoriju, ali iz nekog razloga AMD na svojim 65nm revizijama ovog procesora nije hteo da uključi ovu podršku. Čak i prva Deneb 45nm jezgra imaju isključenu DDR3 podršku, a pinuout je namenjen isključivo AM2 pločama.
Deneb jezgra koja stižu sa podrškom za DDR3 memoriju su ista ona revizija C2, koja se inicijalno pojavila samo za Socket AM2/AM2+.
Da se greška oko tranzicije na novu platformu više ne bi ponovila, novi AM3 procesori su kompatibilni nadole sa AM2/AM2+ pločama. Ukoliko imate staru AM2 ploču koja podržava Phenome, novi Phenom X4 810, X3 720 ili neki treći koji je predviđen za AM3, moćićete da ubodete u svoju staru matičnu ploču i sve će raditi besprekorno sa „starom dobrom“ DDR2 memorijom.
Dodaj komentar