Tehnologije i tehničke karakteristike
Pre svega pomenućemo TurboBoost i HyperThreading (u nastavku HT) iako verujemo da većina zna čemu ove dve tehnologije služe.
TurboBoost
Intel TurboBoost je tehnologija koja omogućava automatsko dinamičko overklokovanje jezgara u zavisnosti od stepena opterećenja procesora. Konkretno ovaj procesor radi po fabričkoj specifikaciji na 3,33GHz, a maksimalni takt koji se može postići putem TurboBoost tehnologije iznosi 3,6GHz. Konkretno ova tehnologija omogućava procesoru da podigne takt jezgru koje je opterećeno iznad fabričke specifikacije.
Ova tehnologija je osmišljena radi ubrzanog izvršavanja aplikacija koje ne znaju da iskoriste benefit višejezgarnih procesora. U situaciji kada nisu opterećena sva jezgra procesor podiže takt kako bi pobolšao performanse, ali tako da ne premaši maksimalni projektovani TDP od 130W.
Banalan primer bi se mogao pokazati u Adobe Photoshop-u, jer neki njegovi filteri umeju da iskoriste više jezgara dok su oni drugi isključivo singl tred. U takvim okolnostima uvek izvlačite maksimum iz procesora, bez ulaganja dodatnog napora u setovanja.
HyperThreading ili kraće HT
HyperThreading je tehnologija koja se prvi put pojavila na Pentium 4 EE procesoru. Ova tehnologija od jednog fizičkog jezgra stvara dva logička, pa će recimo dual core procesor vaš operativni sistem videti kao quad core. Reinkarnacija ove tehnologije desila se sa pojavljivanjem Nehalem mikroarhitekture. Tako da su procesori kodnog imena Bloomfield od strane operativnog sistema viđeni kao osmojezgarni iako se ustvari radi o quad core procesorima. Logično Gulftown se u operativnom sistemu vidi kao dvanaestojezgarni procesor, a radi se o hexa core procesoru.
HT ne čini čuda, tj. ne može povećati performanse za 100%, već skok performansi varira od aplikacije do aplikacije. U nekim aplikacijam ne mora da donese nikakvo ubrzanje, dok će u nekima biti primetno, sve u svemu ovo je zanimljivo korisnicima koji koriste softver koji ima dobru multi tred podršku, jer će maksimalno optimizovati iskorišćenje procesora.
Ostale bitne tehnologije
Tu je i inteligentna kontola takta procesora, koja u sprezi sa TurboBoost-om veoma dobro radi. Radi se o „Intel Speedstep Tehnology“ tehnologiji koja u saradnji sa „idel states-om“ omogućava procesoru da u idle (besposlenom) stanju obori klok i napon kako bi obezbedio što manje zagrevanje i potrošnju. Tu je i Intel VT i VT-x što se se hardverske virtuelizacije tiče. Ova tehnologija omogućava brži rad virtuelnih mašina (operativni sistem pokrenut unutar operativnog sistema nekim softverom za virtuelizaciju, pr. VirtualBox, VM Ware i sl.).
Kao i kod prethodnika prisutan je SSE4.2 set instrukcija, EM64T, pomenuti VT-x, a tu je i jedna novost AES.
AES (Advanced Encryption Standard) je instrukcija koja se pojavila sa prvim 32nm procesorima koje je intel početkom 2010. godine izbacio na tržište. Ova instrukcija omogućava brzu i sigurnu enkripciju i dekripciju.
Što se sigurnosnih instrukcija tiče prisutne su i već poznate „Intel Trusted Execution Tehnology“ i „Execute Disable Bit“.
Proizvodni proces, TDP, memorijski kontroler, množilac…
Jasno je da je bilo neophodno ovladati proizvodnim postupkom u 32nm, kako bi Intel mogao da izbaci hexa core procesor koji neće probiti prvobitnu termalnu specifikaciju za LGA1366 procesore. Zapravo Bloomfield procesori su imali deklarisan TDP od 130W, a identičan je TDP i na Gulftown-u. Da bi „upakovali“ još dva jezgra pod isti IHS, na veoma visokom taktu bilo je neophodno da se usavrši proizvodni proces. Iz ovoga se može zaključiti da Gulftown ima bolji odnos performanse/utrošena energija, jer za istu količinu utrošene energije kao Core i7-975X koji radi na istom taktu nudi još dva fizička jezgra.
Novi proizvodni proces omogućava i ostvarivanje većeg takta na nižem naponu, kao i manje zagrevanje samog procesora, što pozitivno utiče na overklok marginu.
Kako se radi o X, odnosno Extreme Edition, procesoru množilac je moguće podizati iznad fabrički predefinisanog, popularno rečeno množilac je otključan. To overklokerima omogućava mnogo veću slobodu prilikom finog podešavanja odnosa takta procesora, BCLK-a i takta memorije.
Kad smo već kod memorije nastavićemo i sa pričom o IMC-u (Integrated Memory Controler), ili na srpskom, integrisanom memorijskom kontroleru. IMC je identičan kao i na prethodnim Core i7 procesorima iz serije 900. Radi se o 36-bitnom trokanalnom DDR3 memorijskom kontroleru, koji je sposoban da barata sa maksimalno 24GB radne memorije. Poređenja radi Xeon procesori bazirani na Nehalem mikroarhitekturi imaju 40-bitni trokanalni memorijski kontroler sposoban za baratanje sa količinom od 144GB radne memorije. Naravno ovo i nije preterano bitno s obzirom da će retko koji desktop korisnik moći da iskoristi i pomenuta 24GB. Ono što ne piše u dokumentaciji ali je poznato u overklokerskim krugovima je da X procesori imaju kvalitetniji memorijski kontroler od „običnih“ Nehalema. Ovo se može videti prilikom žestokog overklokovanja procesora i memorije. U takvim situacijama je sa X procesorom moguće ostvariti viši stabilan klok memorije.
Dodaj komentar