Intel Core i7 2600K i Core i5 2500 – Sandy Bridge arhitektura

Rezultati testiranja – rendering

U Cinebenchu se vidi single thread ubrzanje od 10% u odnosu na Nehalem arhitekturu, što je veoma solidno. Razlog ovome je jasan. Veći broj instrukcija u letu, dvostruki 128-bitni load, keš za mikrooperacije su stavke koje smanjuju uska grla prilikom izvršavanja. Naravno, na standardnoj frekvenciji od 3.5 GHz, sa uključenim turbo modom, SANDY BRIDGE odnosi ubedljiu pobedu u odnosu na i7 930. Značajna je razlika i u odnosu na AMD-ov Phenom II X6 1100T, koji poseduje 2 fizička jezgra više. O odnosu performansi i snage, ne treba mnogo trošiti reči.
Najveću razliku pravi Blender. 15-tak procenata klok za klok u odnosu na već ionako efikasan i7 je zaista rezultat vredan respekta. Veće performanse na istom taktu i veći takt daju ukupno 37% bolje performanse nego Core i7 930. Čini se da je dobitak od Hyperthreadinga nešto manji nego na Nehalem arhitekturi. Razlog tome je veći IPC – broj instrukcija po ciklusu. Po jezgru gledano, iskorišćenje izvršnih resursa je bolje u proseku nekih 10-15% u odnosu na Nehalem.