A koliko može da razvije?
Detalj koji svakako interesuje najveći broj korisnika ovakve matične ploče je koliko ona može „izvući“ iz procesora. Testirajući Athlon II X2 250 uspeli smo da „izguramo“ izuzetno veliku brzinu HTT linka, od čak 2920 MHz, tačnije, brzina sistemske magistrale je bila 292 MHz, a množilac HTT linka 10x, što je dalo maksimalni protok veći nego što je fabrički predviđena maksimalna vrednost čipseta, a to je 2600 Mhz.
Phenom II X4 955 je izgurao svojih 3.9 Ghz uz pomoć kvalitetnog Cooler Mastera Hyper Z600 sa Push-Pull 12cm fanovima. Međutim, u odnosu na neke druge modele bilo je potrebno nešto više napona da bi ostvarili stabilan rad. Da li je problem bio u datom primerku matične ploče, koji pokazuje znake slabosti naponske sekcije ili je „konstruktorska greška“ ostaje pitanje. Poređenja radi, odlična DFI DK790FXB-M2RS, koja poseduje veoma sličan layout i identičnu (4+1) naponsku sekciju, nema taj problem. DK 790FX-M2RS, kao i M3H5 imaju zapravo o hibridnu analognu naponsku jedinicu, iako na sajtu DFI piše da je u pitanju digitalni VRM. Potpuno digitalnu naponsku jedinicu (6 faza za procesor + 1 za čipset) imaju isključivo Lanparty UT ploče, među kojima je i najavljeni model UT 790FXB-M3eH7.
Najbolji rezultati u ekstremnom overkloku su postizani baš na starijoj DK 790FXB-M2RS, koja radi sa DDR2 memorijom i poseduje klasičnu 4+1 PWM jedinicu.
Neki od ovih problema, kao što su nešto slabije performanse, kompatibilnost sa memorijama i nešto niža overklok margina, ponekad budu sami od sebe rešeni izlaskom novijih revizija BIOS-a. Zbog BIOS-a su limitirani overklok dometi integrisanog northbridge-a, što pri overkloku uzima svoj danak u vidu nešto nižih performansi.
Dodaj komentar