Audio podsistem
Biostar nam je pokazao još na svom HiFi Z87X-3D modelu odličnu implementaciju audio kodeka, uz korišćenje ALC1150 zvučnog čipa i brižljivo projektovanje audio sekcije uz pomoć audio kondenzatora i za svaki kanal posebnim film kondenzatorima kompanije Sharma Electro Components Inc, ovaj model se izdvajao od konkurencije kvalitetnim zvukom. Međutim, HiFi Z97WE predstavlja nižu klasu u odnosu na gore pomenuti model, pa su izostavljeni film kondenzatori. Ipak, ovde se išlo još jedan korak unazad, pa je kao audio čip korišćen ALC892, koji ne smanjuje bitno cenu matične ploče, pa ovaj izbor stavljamo kao zamerku, a rezultati u testovima su većim delom posledica izabranog audio kodeka.
Frekvencijski odziv
Frekvencijski odziv nam govori kako se signal pojačava u zavisnosti od njegove frekvencije. U idealnom slučaju to pojačanje bi trebalo da bude konstantno tj. da ne zavisi od frekvencije. Ovaj slučaj je naravno fizički neostvarljiv, ali frekvencijski odziv će biti dobar ako su pojačanja takva da se kreću što bliže nuli (nula je naravno idealan slučaj, jer važi 0=log10(1) gde je „1“ pojačanje). U suprotnom će neke frekvencije signala biti previše/premalo pojačane tako da će određena komponenta na datoj frekvenciji biti preglasna, pa će prigušiti ostale ili će biti slabija i kao takva biti prigušena od strane ostalih. Obe situacije su nepovoljne tako da je dobar rezultat ostvaren samo ako su obe vrednosti što bliže nuli tj. apsolutna vrednost istih je što manja.
16 bit 44100Hz | 24 bit 44100Hz | 24 bit 96000Hz |
Gigabyte G1.Sniper Z87 – Creative Core3D | Biostar HiFi Z97WE | ASRock Z97 Extreme4 | ASUS Z97 Sabertooth Mark 1 | ASUS Z97 Sabertooth Mark 2 | Gigabyte Z97X-SOC Force | ASUS Maximus VII Gene | ASUS Maximus VII Hero | ASUS Maximus VII Ranger | |
16 bit 44100 Hz | +0.32, -0.30 | +0.01, -0.04 | +0.61, -0.49 | +0.41 , +0.33 | +0.02, -0.05 | +0.06, -0.08 | +0.02, -0.04 | +0.34, +0.28 | +0.21, +0.13 |
24 bit 44100 Hz | +0.32, -0.30 | 0.00, -0.06 | +0.06, -0.11 | +0.41, +0.33 | +0.02, -0.05 | +0.06, -0.08 | +0.16, +0.10 | +0.03, -0.03 | +0.21, +0.13 |
24 bit 96000 Hz | +0.32, -0.30 | 0.00, -0.06 | +0.04, -0.11 | +0.41, +0.33 | +0.02, -0.06 | +0.29, +0.17 | +0.03, -0.04 | +0.04, -0.04 | +0.03, -0.04 |
Rezultati frekvencijskog odziva su skoro idealni. Ovo je prvi put da vidimo da je jačina levog i desnog kanala gotovo identična. Izuzetan rezultat.
Odnos signal/šum
Odnos signal/šum nam govori koliko je sam signal „jači“ u odnosu na šum. Idealan slučaj je da šuma nema tj. da je signal beskonačno puta jači od samog šuma. Ovo je fizički nemoguće ostvariti, a pošto se i ovaj podatak izražava takođe u decibelima veća vrednost znači bolji rezultat. U našem slučaju sve preko 75dB se može smatrati dobrim, a ako imate nešto bolje zvučnike onda sve preko 80dB, jer se ovaj faktor najlakše primećuje od svih. Obično integrisane zvučne karte imaju između 80 i 90dB, dok bi one diskretne zbog manjih smetnji okoline, kao i kvalitetnijih komponenti trebalo da imaju između 90 i 110dB. Sve iznad ovoga se može deklarisati kao vrhunski rezultat, imajući u vidu smetnje iz okoline isl.
16 bit 44100Hz | 24 bit 44100Hz | 24 bit 96000Hz |
Ako zanemarimo rezultate u 24-bitnoj rezoluciji, odnos signala i šuma u 16-bita 44,1 KHz je više nego solidan. Ipak, snimanje zvuka u 16-bitnoj rezoluciji utiče itekako na rezultate u ovom testu, a kao što je poznato ALC892 ne poseduje mogućnost snimanja u 24-bita za razliku od ALC1150. Zbog toga su i rapidno bolji rezultati SnR testa na novijem ALC1150, kao i dinamike, naročito u 24-bita.
Totalna harmonijska distorzija
Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:
Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.
U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:
Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. Pošto je test signal frekvencije 1KHz tada se očekuje peak na skoro 0dB na toj frekvenciji, jer bi peak na 0dB bi bio idealan slučaj tj. tada ne bi postojala harmonijska distorzija.
16 bit 44100Hz | 24 bit 44100Hz | 24 bit 96000Hz |
Rezultat totalne harmonijske distorzije je gotovo u dlaku isti kao na ASRock Z97 Extreme4. Ovaj rezultat je relativno korektan, ali ne i perfektan. Ako se uzme u obzir da ovde poredimo ALC 892 vs ALC1150, onda je rezultat iznad proseka za ovaj audio kodek.
Intermodulaciona distorzija
Još jedan negativni efekat koji se javlja je intermodulaciona distorzija ili skraćeno IMD. Ovaj efekat se javlja u interakciji dva signala bliskih frekvencija proizvodeći signale koji izazivaju dodatne negativne efekte na ukupan signal. Cilj nam je da ovih efekata nema tj. idealan je slučaj kada je IMD faktor jednak nuli što je naravno fizički neostvarivo. U ovom slučaju je manja vrednost bolja.
U grafikonima koje daje RightMark Analyzer bolje su vrednosti koje su što dalje od nule tj. koje imaju veću apsolutnu vrednost, osim kod dve podešene frekvencije u testu (60Hz, kao i 7KHz). Dok je kao rezultat prikazan procenat IMD smetnji zajedno sa efektom šuma u odnosu na koristan signal. Samim time bolja vrednost je manji procenat.
16 bit 44100Hz | 24 bit 44100Hz | 24 bit 96000Hz |
Takođe i ovde je situacija slična. Rezultat intermodularne distorzije je relativno prosečan, a u 24-bita 96KHz gotovo identičan kao na Maximus VII seriji. Do sada ovaj Biostarov model ne odudara posebno od konkurencije, izuzev u odličnom frekvencijskom odzivu.
Dinamički opseg
Čovekove uši mogu da registruju veliki opseg zvukova, od onih najtiših, recimo zvuk komarca, do recimo zvuka poletanja aviona. Razlika u energiji između ta dva zvuka je ogromna. Iz tog razloga zvučne kartice moraju da prekriju veliki opseg snaga signala, odnosno sve je tako podešeno da taj opseg bude približan ljudskom da bi sam zvuk bio što verniji. Ovaj opseg nam govori koliko je jača snaga signala sa najvećom snagom od onoga sa najmanjom mogućom snagom. I ovaj parametar se označava decibelima tako da je u našem slučaju bolje da dinamički opseg bude što veći tj. da nam dobijena vrednost bude što veća. Beskonačnost je idealan, ali neostvariv slučaj. Da bismo objasnili razliku snaga ako je npr. dinamički opseg jednak 80dB to znači da je snaga najjačeg signala koji zvučna može reprodukovati tačno 10^8 jača od snage najslabijeg signala koje zvučna može da reprodukuje. Što znači da najjači signal ima 100 miliona jaču snagu od najslabijeg.
RightMark audio analyzer na grafikonu ne prikazuje odnos najjači signal/najslabiji signal, već obrnuti tako da kao rezultat na grafiku očekujemo što veću negativnu vrednost tj. bolji je rezultat koji ima veću apsolutnu vrednost.
16 bit 44100Hz | 24 bit 44100Hz | 24 bit 96000Hz |
Dinamika je ovde dobrim delom ograničena rezolucijom snimanja na ulazu. Kao što smo već naglasili, glavni hendikep ovde je nemogućnost snimanja u 24-bitnoj rezoluciji. Vrednosti u sva tri moda se vrte oko 90 dBA, što je korektan rezultat za slušanje muzike i gejming.
Prelazak stereo signala
Pri prenosu stereo signala može se desiti da se deo signala „prelije“ sa jednog kanala na drugi i obrnuto. Naravno, jasno je, da je ova pojava nepravilnost koja bi trebala da bude što manja tj. da deo signala koji prelazi bude što manji. Ako te pojave nema odnos korisnog signala i onog dela koji se „preliva“ jednak je beskonačnosti, a pošto se i ovaj odnos izražava u dB tada je idealna vrednost beskonačnost, dok je bolje da ista vrednost bude što veća.
I u ovom slučaju Rightmark audio analyzer izražava ovaj fenomen u obrnutom odnosu tako da je na grafikonu bolja manja vrednost, dok je za rezultat bolja veća vrednost.
16 bit 44100Hz | 24 bit 44100Hz | 24 bit 96000Hz |
Separacija kanala u PCB-u očigledno nije nešto čime može Biostar da se pohvali, ali generalno gledano, prelazak stereo signala sa kanala na kanal nije problematičan iako je sasvim prosečan. Za nešto slabiji rezultat od konkurencije kriv je opet dobrim delom i ALC892.
Dodaj komentar