ASUS Maximus VI Formula

Audio podsistem

Maximus VI Formulu smo ovog puta testirali sa generičkim „WinSound“ softverskim uređajem. Razlog ovome je i dalje prisutan problem sa drajverima za SupremeFX koji daju očajan rezultat prelaska stereo signala. Problem se manifestuje tako što dolazi do mešanja signala sa različitih kanala, što svakako nije ni malo pozitivan utisak i primećuje se prilikom slušanja. Zbog ovog načina testiranja bili smo uskraćeni za 24-bitno snimanje, pa je reprodukcija izvođena u 16 i 24 bita, ali snimanje isključivo u 16 bita, zbog čega odnos signal šum u 24-bitnim modovima nije toliko uporediv sa ranijim testovima.

Frekvencijski odziv

Frekvencijski odziv nam govori kako se signal pojačava u zavisnosti od njegove frekvencije. U idealnom slučaju to pojačanje bi trebalo da bude konstantno tj. da ne zavisi od frekvencije. Ovaj slučaj je naravno fizički neostvarljiv, ali frekvencijski odziv će biti dobar ako su pojačanja takva da se kreću što bliže nuli (nula je naravno idealan slučaj, jer važi 0=log10(1) gde je „1“ pojačanje). U suprotnom će neke frekvencije signala biti previše/premalo pojačane tako da će određena komponenta na datoj frekvenciji biti preglasna, pa će prigušiti ostale ili će biti slabija i kao takva biti prigušena od strane ostalih. Obe situacije su nepovoljne tako da je dobar rezultat ostvaren samo ako su obe vrednosti što bliže nuli tj. apsolutna vrednost istih je što manja.

16-bit 44KHz		24-bit 44KHz		24-bit 96KHz

Rezultat u frekvencijskom odzivu je sličan kao na većini matičnih ploča sa integrisanim zvučnim kodekom, moglo bi se reći da je veoma uporediv sa ASRock-ovim Purity Sound-om i u sva tri moda daje gotovo identične rezultate.

Odnos signal/šum

Odnos signal/šum nam govori koliko je sam signal „jači“ u odnosu na šum. Idealan slučaj je da šuma nema tj. da je signal beskonačno puta jači od samog šuma. Ovo je fizički nemoguće ostvariti, a pošto se i ovaj podatak izražava takođe u decibelima veća vrednost znači bolji rezultat. U našem slučaju sve preko 75dB se može smatrati dobrim, a ako imate nešto bolje zvučnike onda sve preko 80dB, jer se ovaj faktor najlakše primećuje od svih. Obično integrisane zvučne karte imaju između 80 i 90dB, dok bi one diskretne zbog manjih smetnji okoline, kao i kvalitetnijih komponenti trebalo da imaju između 90 i 110dB. Sve iznad ovoga se može deklarisati kao vrhunski rezultat, imajući u vidu smetnje iz okoline isl.

16-bit 44KHz		24-bit 44KHz		24-bit 96KHz

Specijalni kondenzatori, dobra izolacija od elektromagnetnih interferencija i implementacija zvučnog kodeka pokazuje zbog čega je SupremeFX ipak vredno rešenje. Posebno treba obratiti pažnju na 16-bitnu rezoluciju gde su rezultati primetno bolji nego na standardnim implementacijama zvučnog kodeka, uključujući i Purity Sound koji i nije toliko standardan. Čak i u 24-bitnoj rezoluciji sa 16-bitnim snimanjem, rezultat je bolji nego na Maximus VI Extreme gde je snimano u 24-bitnoj rezoluciji.

Totalna harmonijska distorzija

Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:

Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.

U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:

Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. Pošto je test signal frekvencije 1KHz tada se očekuje peak na skoro 0dB na toj frekvenciji, jer bi peak na 0dB bi bio idealan slučaj tj. tada ne bi postojala harmonijska distorzija.

16-bit 44KHz		24-bit 44KHz		24-bit 96KHz

Maxiums VI Formula ovde ne odskače bitno od drugih integrisanih rešenja baziranih na ALC1150 zvučnom kodeku. Zbog mešanja signala sa drugih kanala u Direct Sound modu dolazi do značajnijeg izobličenja zvuka, pa je razumljivo da zbog ove softverske greške imamo veoma loš rezultat. U 24-bitnoj rezoluciji Formula blago zaostaje za Extreme modelom, a ta razlika postoji zbog razlike u snimanju audio signala. Na Extreme modelu je testirano snimanjem u 24-bitnoj rezoluciji, dok je na Formuli zbog već pomenutog softverskog problema ovaj test rađen u 16-bitnoj rezoluciji. Generalno gledano, može se reći da su rezultati manje-više tu negde, ali svakako su bolji nego na ALC 892.

Intermodulaciona distorzija

Još jedan negativni efekat koji se javlja je intermodulaciona distorzija ili skraćeno IMD. Ovaj efekat se javlja u interakciji dva signala bliskih frekvencija proizvodeći signale koji izazivaju dodatne negativne efekte na ukupan signal. Cilj nam je da ovih efekata nema tj. idealan je slučaj kada je IMD faktor jednak nuli što je naravno fizički neostvarivo. U ovom slučaju je manja vrednost bolja.

U grafikonima koje daje RightMark Analyzer bolje su vrednosti koje su što dalje od nule tj. koje imaju veću apsolutnu vrednost, osim kod dve podešene frekvencije u testu (60Hz, kao i 7KHz). Dok je kao rezultat prikazan procenat IMD smetnji zajedno sa efektom šuma u odnosu na koristan signal. Samim time bolja vrednost je manji procenat.

16-bit 44KHz		24-bit 44KHz		24-bit 96KHz

U 16-bitnom režimu rezultati su manje-više uporedivi, ako ne i nešto bolji nego na Maximus VI Extreme modelu. Unapređeni zvučni kodek pokazuje svoje prednosti, ali zbog pomenutog softverskog „bug-a“ prilikom korišćenja DirectSound-a dolazi do velikog izobličenja, naročito u 24-bitnom režimu.

Dinamički opseg

Čovekove uši mogu da registruju veliki opseg zvukova, od onih najtiših, recimo zvuk komarca, do recimo zvuka poletanja aviona. Razlika u energiji između ta dva zvuka je ogromna. Iz tog razloga zvučne kartice moraju da prekriju veliki opseg snaga signala, odnosno sve je tako podešeno da taj opseg bude približan ljudskom da bi sam zvuk bio što verniji. Ovaj opseg nam govori koliko je jača snaga signala sa najvećom snagom od onoga sa najmanjom mogućom snagom. I ovaj parametar se označava decibelima tako da je u našem slučaju bolje da dinamički opseg bude što veći tj. da nam dobijena vrednost bude što veća. Beskonačnost je idealan, ali neostvariv slučaj. Da bismo objasnili razliku snaga ako je npr. dinamički opseg jednak 80dB to znači da je snaga najjačeg signala koji zvučna može reprodukovati tačno 108 jača od snage najslabijeg signala koje zvučna može da reprodukuje. Što znači da najjači signal ima 100 miliona jaču snagu od najslabijeg.

RightMark audio analyzer na grafikonu ne prikazuje odnos najjači signal/najslabiji signal, već obrnuti tako da kao rezultat na grafiku očekujemo što veću negativnu vrednost tj. bolji je rezultat koji ima veću apsolutnu vrednost.

16-bit 44KHz		24-bit 44KHz		24-bit 96KHz

SupremeFX je i na Maximus VI Hero matičnoj ploči pokazao da je u stanju da ostvari veoma dobar odnos signal šum i dinamički opseg.

Prelazak stereo signala

Pri prenosu stereo signala može se desiti da se deo signala „prelije“ sa jednog kanala na drugi i obrnuto. Naravno, jasno je, da je ova pojava nepravilnost koja bi trebala da bude što manja tj. da deo signala koji prelazi bude što manji. Ako te pojave nema odnos korisnog signala i onog dela koji se „preliva“ jednak je beskonačnosti, a pošto se i ovaj odnos izražava u dB tada je idealna vrednost beskonačnost, dok je bolje da ista vrednost bude što veća.

I u ovom slučaju Rightmark audio analyzer izražava ovaj fenomen u obrnutom odnosu tako da je na grafikonu bolja manja vrednost, dok je za rezultat bolja veća vrednost.

16-bit 44KHz		24-bit 44KHz		24-bit 96KHz

SupremeFX je podbacio u ovom testu kada se koristi Direct Sound. Problem najverovatnije leži u drajveru. Kada smo izabrali umesto Direct Sound, Windows Sound uređaj u okviru Crystal Mark-a, ovaj rezultat je bio adekvatan i u granicama normale. Problem se ogleda tako što dolazi do mešanja kanala, a to ume da se primeti i pri slušanju muzike. Ovog puta smo testirali u oba režima, ali u WinSound režimu smo bili uskraćeni za 24-bitno snimanje. Reprodukcija je naravno 24-bitna. Ovaj problem se odražava i na još nekolicinu testova, kao na primer na intermodularnu distorziju, ali tek blago utiče na dinamički opseg.