Metodologija testiranja
Testiranje je vršeno na overklokovanom Intel Core i7-930 procesoru i Gigabyte X58A-UD5 matičnoj ploči. U BIOS-u smo pogasili sve „bezbednosne“ opcije za procesor da ga ništa ne bi kočilo zbog visokih temperatura. Ugasili smo i očitavanje procesorske temperature sa ploče, tako da su nam ostala samo četiri prikaza temperature jezgara iz kojih smo računali prosek temperatura. Tim putem smo omogućili dobijanje tačnijih rezultata sa dve decimale. Takt procesora smo podigli na 4,2GHz-a, ali nismo upalili Hyper-Threading. HT nismo koristili jer ćemo u narednih nekoliko dana testirati i ostale Raijintek kulere, Aidos i Themis. Pretpostavljamo da bi HT bio prevelik zalogaj za Aidos i Themis, tako da ga ni sad nećemo koristiti da bismo direktno uporedili sva tri nova Raijintek kulera. Prvo smo sistem opterećivali popularnim LinX stres programom i zabeležili temperature, nakon čega smo sistem pustili da ravno pet minuta bude u Idle režimu (stanje kada procesor ništa ne radi) i opet beležili temperature.
Svaki Load test je trajao tri kruga u LinXu, a to je odprilike 11 minuta, što se u praksi pokazalo kao više nego dovoljno vremena da temperatura CPU-a više ne raste. I ovoga puta smo uposlili MegaShadow na kojeg smo vezicama vezali Raijintek 140mm ventilator. Ventilator je radio u svom predviđenom opsegu, a mi smo beležili temperature na 1100, 1350 i 1600 obrtaja.
Pošto je napolju bilo ekstremno toplo, klima uređaj bi verovatno jako teško spustio temperaturu do 22°C, pa smo pronašli zlatnu tačku na oko 24°C, što je klima uređaj bez problema održavao. Sobna temperatura je bila stabilna i kretala se između 24,1 i 24,2°C.
Za testiranje smo umesto priložene fabričke paste koristili Noctua NT-H1 pastu, koju vrlo rado preporučujemo svima.
Dodaj komentar