Metodologija testiranja
Testiranje blokova je vršeno na overklokovanom Intel Core i7 2600K procesoru i Gigabyte Z77X-UP7 matičnoj ploči. U BIOS-u smo pogasili sve „bezbednosne“ opcije za procesor, kako ga ništa ne bi kočilo zbog visokih temperatura. Temperaturu smo dobijali od četiri prikaza temperature jezgara, od kojih smo računali prosek. Tim putem smo omogućili dobijanje tačnijih rezultata sa dve decimale. Takt procesora smo podigli na 4,8GHz-a pri 1,452V, a Hyper Threading je bio uključen. Idle režim testiranja smo izbegli i samo smo vršili Load test. Procesor smo opterećivali sa popularnim LinX stres programom verzije 0.6.4 koja u sebi sadrži AVX instrukcije. LinX smo podesili da radi tačno 15 minuta nakon čega smo zabeleležili maksimalne temperature.
Test je trebao da se sastoji iz dva dela – kada pumpa radi na maksimalnoj brzini i kada radi na minimalnoj, ali sticajem okolnosti je za vreme prvog punjenja sistema dušu ispustila redakcijska D5 pumpa. Kao alternativu smo koristili EK-DCP 2.2 kombo pumpe i rezervoara. Ova pumpa je radila samo na maksimalnoj brzini, kada gura 400 litara vode u satu. Za rashlađivanje smo uposlili Magicool 240mm bakarni radijator i EK Vardar F4-120ER ventilatore koji su radili na maksimalnom broju obrtaja.
Učesnici testa, tj. blokovi sa kojima smo upoređivali Raijintek CWB-C1, bili su EK-Supreme LTX CSQ (2013) o kome možete pročitati više na ovom linku, Phobya UC-2 LT i Heatkiller 3.0. Za kraj uporednog testa smo ubacili i top vazdušni kuler, Noctua NH-U14S, čisto da imate jasnu predstavu o tome koja je razlika između vazdušnog i vodenog hlađenja. Svaki blok smo montirali tako da su mikrokanali pod pravim uglom naspram samog čipa ispod IHS-a.
Dodaj komentar