Raijintek Aidos

Dizajn i rešenja

Dizajn ne nudi ništa specijalno. Oblik tornja je četvrtast, sa toplotnim cevima poređanim u jednoj liniji. Aluminijumski listići su ukrašeni nekim šarama koje možda igraju neku malu ulogu u poboljšanju performansi.

Širina hladnjaka iznosi 95mm i skrojen je da nosi 92mm ventilator, a visina od baze do vrhova toplotnih cevi je 136mm. Debljina tela je 55mm, što nije malo, ali je neophodno radi smeštanja četiri heat pipe-a.

Na sredini gornjeg lista je utisnut Raijintek logo. Aluminijumski listovi su dosta tanki, ali je mali kuler veoma čvrst. Listovi su po strani na dva mesta prikopčani jedni u druge što ne dozvoljava rebrima da se razdvajaju. Iz određenog ugla se može videti da zapravo svaki list ima na sebi utisnut Raijintek logo.

Raijintek kaže da oni koriste neki novi (čitaj: patentiran) način presovanja aluminijumskih listova na toplotne cevi.

Oni tvrde da njihov način presovanja smanjuje šanse da se heat pipe ošteti i time se smanjuju šanse da do Vas stigne škart kuler.

Aidos je opremljen sa četiri heat pipe-a od 6mm koji koriste C.D.C. tehnologiju. To znači da heat pipe-ovi naležu direktno na procesor (CPU Direct Contact).

Dakle, baza je izrađena od aluminijuma, a kontaktnu površinu čine i toplotne cevi. Verovatno ste i sami primetili da se na cevima svuda vidi goli bakar. Ovo naravno znači da su cevi sklone oksidaciji, što će se posle nekog vremena estetski odraziti na kuler.

Ventilator koji dolazi uz Aidos je u zasad prepoznatljivoj “Raijintek” crveno-beloj boji: 92mm ventilator klasičnog dizajna sa sedam lopatica, sleevovanim kablom od 30cm i PWM kontrolom. Brzina kod ovog našeg test primerka je u opsegu od 1000 do 2400 obrtaja. Gornja granica brzine od Aidos-a, koji ide kao konačna verzija za tržište, ima ventilator sa rasponom brzine od 1000 do 2200 RPM-a.

Ne sviđa nam se donja granica koja bi mogla biti spuštena na barem 800 RPM-a da bi se zaluđenici za tišinu zadovoljili. Još manje nam se sviđa što je Raijintek na novim modelima Aidos-a usporio ventilator i sada mu je radni opseg od 1000 do 2200 obrtaja u minuti. Nepomeranje donje granice i spuštanje gornje granice broja obrtaja nikako nema logike. Od viška ne boli glava, pa ako ventilator ima PWM kontrolu, onda neće raditi na maksimalnom broju obrtaja ukoliko procesor nije opterećen. Ovim potezom je Aidos samo izgubio na performansama, a nije postao tiši. Ostaje nam samo da se nadamo da će Raijintek uvažiti naše kritike. Naša filozofija u vezi PWM ventilatora je da viška obrtaja nikad ne može biti, ako se procesor zagreje, neka bude tu neke „sile“ da rashladi. U slučaju da procesor nije opterećen, obrtaji će svakako pasti na neku optimalnu vrednost. Ako je donja granica brzine visoka, uživancije u tišini neće biti. Dodatni brojevi obrtaja naročito nisu za bacanje u slučaju kulera sa manjim telom, kao što je Aidos.

Ventilator se montira uz pomoć gumenih nosača, što je brz i diskretan način instalacije. Ne vire vam žice na sve strane, a ventilator je antivibracionim materijalom odvojen od tela hladnjaka čime se smanjuje buka.

Gumeni nosači od ventilatora se ubacuju u „kanale“ koji stvaraju rupe u svakom aluminijumskom listu. Aluminijumski listovi su raspoređeni u nekim standardnim razmacima. Naš alat za merenje razmaka, novčić od jednog dinara, nam kaže da na 2cm, Aidos ima 10 rebara.

To znači da na svaka 2mm ide jedan list. Za merenje razmaka između rebara je precizniji ovaj način, jer vrh noniusa lako razmakne listove i onda ne dobijemo tačna merenja.

Listovi imaju solidnu završnu obradu, ivice nisu potpuno glatke, ali se ne možete poseći na njih, kao što je to slučaj kod nekih drugih hladnjaka.

Odokativnom inspekcijom je baza delovala kao da je ravna, a pošto oko ume da prevari, upotrebili smo i neki alat za proveru. Do sada već proverenom metodom, naslanjanjem ravnog predmeta i osvetljavanjem sa suprotne strane, ustanovićemo da li Aidos ima ravnu kontaktnu površinu.

Na naše veliko i prijatno iznenađenje, baza od kulera je u veoma dobrom stanju. Fotografijama to nismo dokumentovali, ali je svaka cev u uzdužnom smeru ravna. Kad smo nonius naslonili poprečno preko cevi, samo smo na jednom mestu videli male rupice gde svetlost prolazi. Rupe između aluminijuma i cevi ćemo zanemariti, bitno je da bakarne cevi koje odvode toplotu budu u dobrom kontaktu sa procesorom. Jedina negativna stvar u vezi ovih malih procepa je što „jedu“ pastu, te morate „sipati“ malo više od uobičajene količine.