Noctua NH-L9

Akustika

Za ovaj test ćemo premijerno predstaviti najnoviju alatku u PCAxe odredu. U pitanju je PCE-322 A merač buke! Uz pomoć njega ćemo numerički prikazati količinu buke koju generiše neki kuler/ventilator, što smo do sada odokativno procenjivali.

Ovaj aparat nije savršen, on je „samo“ klase 2, što znači da nije najprofesionalnije parče alata koje postoji i ne može da meri ispod 30dB. Mašine koje mere ispod te granice su jako prefinjene alatke koje koštaju iznad 1000 evra, a naš budžet trenutno to ne pokriva. Sad se neki već pitaju „a kako ćemo mi to meriti buku ako nam aparat ne meri ispod 30dB?“. Veoma lako! Uz malo fizike i matematike, sa ovim meračem možemo doći do validnih meranja i brojki. Kada proizvođači određuju koliko buke generišu proizvodi mere sa udaljenosti od jednog metra.

Pre nego što nastavimo, održaćemo kratak kurs fizike! Šta je to buka i šta je to decibel (dB)? Decibel je logaritamska jedinica za sve fizičke veličine kada se izračunavaju kao nivoi. Vrednost nivoa u decibelima izračunava se kao desetostruki logaritam za osnovu 10 količnika snage prema referentnoj snazi. Dosadno, jel tako? Buka je mehanički talas koji se prostire kroz neki medijum, u našem slučaju je to vazduh, i dolazi do našeg uha. Zvuk – mehanički talas ima svoj pritisak i taj pritisak je zapravo ono što mi merimo. Nivo zvučnog pritiska je u principu vremenski promenljiva veličina. Ako je zvučni pritisak prostoperiodična funkcija vremena, onda je nivo zvučnog pritiska vremenski konstantan i može da se izrazi kao jednobrojna vrednost, tj. decibel.

Kod izražavanja glasnoće uzima se u obzir da ljudsko uho nije jednako osetljivo za sve frekvencije. Stoga su definisani razni težinski faktori kojima se određuje s kojim značajem se pojedina frekvencija uzima u obzir kod merenja glasnoće zvuka. Za ljudsko uho su ti težinski faktori određeni prema standardu EN 61672-1/-2, a merenja zasnovana na tim težinskim faktorima se označavaju kao dB(A), a ponekad i kao dBA.

Krive pokazuju zavinosti raznih težinskih faktora dB(A), dB(B), dB(C), dB(D)

Pošto naš merač ne može da meri ispod osetljivosti od 30dBA, zarad tačnih meranja smo malo promenili uslove merenja. Mi ćemo meriti glasnoću sa svega nekoliko centimetara. Zar tako neće biti izmerena veća buka? Hoće, ali jačina zvuka opada sa kvadratom daljine, tj. pređenog puta. Jednostavnom matematičkom formulom možemo izračunati ekvivalentnu vrednost buke na udaljenosti od 1 metra, što smo mi izmerili sa udaljenosti od nekoliko centimetara.

Još uvek nemamo prefinjenu „gluvu kutiju“, ali smo za merenje upotrebili malu stiroporsku kutiju da bismo izolovali merenje. Box kuler smo vrteli na njegovih maksimalnih 2000, a NH-L9 smo opremili sa L.N.A. adapterom i time je on radio na 1800 obrtaja.

Prvo smo izmerili buku od NH-L9 kulera da bismo potvrdili našu malu „teoriju“. Aparat je prikupio nešto više od 100 merenja sa čime je softver odredio prosek od 54,5dB(A) za NH-L9. To je prema inverznom kvadratnom zakonu ekvivalentno sa 14,94dB(A) na udaljenosti od jednog metra. Fabričke specifikacije kulera kažu da sa L.N.A. adapterom kuler generiše 14,8dB(A) buke. Omašili smo za 0,14dB(A)! “How cool is science“?

Time zaključeno, izvršili smo merenje box kulera u istim uslovima. Nakon 100 skupljenih merenja sa aparatom, prosek buke box kulera je 61,1dB(A). Ekvivalent tome, na jednom metru daljine, je 21,54dB(A), čitavih 6,6dB(A) više od Noctua-e.