Cooler Master Seidon 120V

Metodologija testiranja

Testiranje je vršeno na overklokovanom Intel Core i7 4770K Haswell procesoru i Gigabyte Z87X-OC matičnoj ploči. U BIOS-u smo pogasili sve „bezbednosne“ opcije za procesor da ga ništa ne bi kočilo zbog visokih temperatura. Za prikaz temperatura smo koristili HWMonitor i kontrolni CoreTemp. Od četiri prikaza temperature jezgara iz HWMonitor-a smo računali prosek temperature.

Tim putem smo omogućili dobijanje tačnijih rezultata sa dve decimale. Takt procesora smo podigli na 4.1GHz-a i Hyper-Threading smo ostavili upaljeno. Prvo smo sistem opterećivali popularnim LinX 0.6.5 stres programom i zabeležili temperature. Svaki LOAD test je trajao tri kruga u LinXu, to je odprilike 11 minuta što se u praksi pokazalo kao više nego dovoljno vremena da temperatura CPU-a više ne raste. Sa Idle rezultatima se ovaj put nismo bavili jer je Haswell u stanju mirovanja svakako veoma hladan. Za konkurenciju smo odabrali Hyper 212 Evo, vazdušni kuler koji je skoro na granici “high end” rešenja.

Iako se Seidon-ov ventilator može spustiti do 600 obrtaja, mi smo za donju granicu postavili 750 RPM-a. 600 obrtaja je dosta za neki lagani surf na računaru, ali puštanje LinX-a pri tim brzinama treba izbegavati u svakom slučaju. Kulere smo testirali sa tri brzine ventilatora, na 750, 1500 i 2200 obrtaja.

„Vremenski uslovi“ su bili veoma pogodni i sobna temperatura je fluktuirala između 20.3 i 21.0°C, u korist 212 Evo kulera.

Farbričku termalnu pastu nismo probali i umesto nje smo koristili provereno rešenje, Noctua NT-H1 termalnu pastu. Tubice sa pastom svakako nije bilo u pakovanju jer test primerku ovo nije prva stanica i pasta se verovatno usput negde zagubila.