Dizajn i rešenja
Oba hladnjaka izgledaju veoma primamljivo sa „šajni“ poluprovidnim ventilatorima, a ako ih pogledamo ovako estetski, 412 Slim je samo „facelift“-ovana verzija 412S-a.
Hyper 412S i Slim su tehnički identični po dimenzijama tj. razdvajaju ih neki sitni kozmetički detalji i bakarni heat-pipe-ovi. Stari S ima obične 6mm „Direct Contact“ toplotne cevi dok je nova revizija dobila gole 6mm bakarne heat-pipe-ove, a u oba slučaja su kombinovani sa CDC tehnologijom.
Slim verzija je opremljena sa dva tanka širine 1,5cm ventilatora u push&pull režimu dok se stari S isporučuje sa klasičnim 2,5cm ventilatorom. Možda neki ovo neće smatrati velikom promenom, ali verujte nam, 1cm dodatnog mesta vam može biti od krucijalnog značaja pri montiranju memorija sa visokim hladnjacima ili nekog drugog parčeta hardvera, nikad se ne zna.
Velika prednost Slim-a naspram S-a, prema rečima autora, su PWM ventilatori, jer su oni budućnost hlađenja i sa njima niko ne treba da misli o fan controlerima i nepotrebnoj buci.
Generalna priča iza Cooler Master-ove 412 serije je veći razmak između aluminijumskih listića, čak 2,5mm, što omgućava bolji protok vazduha kroz hladnjak pri nižim obrtajima. Moramo se požaliti na izradu samih rebara, jer se srednji deo rebara pod prstima oseća kao set veoma oštrih noževa, malo nepažnje bi moglo dovesti i do posekotina, a situacija sa rebrima je ista kod obe verzije hladnjaka. Sa druge strane, ivice imaju veoma dobru i oblu izradu.
Kozmetičke razlike se odnose na „poklopac“ od hladnjaka, tj. gornji urkasni listić gde 412S ima mat poklopac sa ispeskarenom teksturom, a 412 Slim ima gladak „šajni“ hromirani finiš koji izgleda jako atraktivno, ali ipak za sobom povlači jednu manu vidljivu i na slici – ostaju otisci prstiju.
Montiranje samog hladnjaka može potrajati od 30 do 45 minuta, u zavisnosti od toga koliko ste spretni ili posvećeni zadatku. Ako imate kućište koje nema pristup zadnjem delu matične ploče, vađenje iste je neophodan postupak zbog postavljanja backplate-a. Steznik hladnjaka je mudro rešen i u taj jedan sklop su uključene postavke za sve moguće montažne rupe. Šrafovi za zatezanje kulera se mogu pomerati napred-nazad radi postavljanja za željeni socket.
Sam mehanizam kačenja je na nekom prosečnom nivou. Opruge su jake, ali zbog samog dizajna kačenja, hladnjak ima blagi luft rotiranja levo-desno od pola centimetra. Ovu sitnu manu im možemo oprostiti, jer su pokrili sve moguće socket-e sa jednim setom opreme za kačenje. Ranije smo spomenuli da kad 412 Slim izvadite iz kutije on je već sklopljen. Prvo smo mislili da je ovo prednost, ali za zavrtanje zateznih šrafova morate skinuti ventilatore sa hladnjaka. Srećom, ovo ne predstavlja nikakav problem jer se ventilatori veoma lako i brzo skidaju.
Hladnjaci koji na bazi imaju gole heat-pipe-ove često imaju malo grublji finiš i sitne razmake među cevima, pa mogu „pojesti“ malo više termalne paste nego hladnjaci sa skroz ravnim „mirror finish“-om.
Pre pokretanja testova smo dokumentovali koliko je termalne paste potrebno naneti da bi se pokrila cela površina procesora. U prvom slučaju smo naneli količinu termalne paste koju inače nanosimo na Megashadow koji ima veoma dobar „mirror finish“.
Kao što možete videti sa fotografija, hladnjacima sa Direct Contact i CDC tehnologijom je potrebno doliti malo više paste.
Dodaj komentar