Sapphire Radeon R9 270X Crossfire test

Hardverski deo

Podsećanja radi, grafički čip koji pokreće Radeon R9 270X modele predstavlja iteraciju ili kako neki vole da kažu “rebrand” prethodne generacije čipova, u ovom slučaju čip kodnog imena Curacao XT, koji smo mogli videti kod modela Radeon HD 7870 (Pitcairn). Već odličan grafički čip bi trebalo da obezbedi ovim “rebrand”-om još bolje performanse uz nižu cenu za krajnje korisnike, što je jedan od glavnih ciljeva kompanije AMD kada je u pitanju ova serija grafičkih karti.

Kada je u pitanu broj ”shader“ jedinica unutar čipa Radeona R9 270X, on iznosi 1280 i rapoređeni su unutar 32 ROP jedinice. Takođe, tu je i 80 TMU jedinica zaduženih za iscrtavanje tekstura. Grafička karta poseduje 256-bitni memorijski podsistem, koji ima ukupno 2GB GDDR5 memorije brzine od 6000MHz i omogućava memorijski protok od sasvim pristojnih 180GB/s.

Procesorska moć ovog grafičkog procesora je 2,69TFLOPS-a, što je lep pomak u odnosu na modele Radeon HD 7870. AMD je uspeo da obezbedi visoke klokove grafičkog procesora koji na referentnim modelima iznose 1050MHz i ovde možemo videti dodatno unapređenje i optimizaciju grafičkih čipova. Memorija je na starim HD 7870 modelima radila na efektivnim frekvencijama od 4800MHz, dok je na R9 270X modelima podešena na 5600MHz što je donelo prilično veći memorijski protok koji smo već spomenuli (180GB/s vs 150GB/s). Proces proizvodnje grafičkih čipova je i dalje u 28nm u saradnji sa kompanijom TMSC. Naravno, ovde pričamo o referentnim modelima i onome što je kompanija AMD postavila kao referencu za ostale proizvođače.

AMD Radeon R9 270X modeli poseduju dva PCIe 6-pin konektora (jedan 6pin konektor isporučuje 75W), što karti u kombinaciji sa 75W koju isporučuje PCIe slot obezbeđuje 225W snage. Maksimalni deklarisani TDP ove grafičke karte 180W, pa se nadamo da će biti dovoljno struje i za neke od redovnih overklok avantura, mada su Toxic i Vapor-X modeli već fabrički poprilično nategnuti.

Kako smo već u testu koji je već detaljno prikazao ove dve grafičke karte kojie možete pogledati OVDE, ovaj put nećemo ponovo opisivati sam grafičke karte već ćemo se samo osvrnuti na metodologiju testiranja i samu postavku prilikom testa.

Model Vapor-X radi na taktovima 1100MHz za GPU i 1450MHz za memoriju, dok Toxic model radi na malo većim taktovima – 1150/1500MHz.

U slučaju da neko nije znao, Crossfire režim funkcioniše nakon spajanja grafičkih karti Crossfire mostićem i u slučaju da imate grafiče karte sa različitim frekvencijama (kao što je ovde slučaj), Crossfire režim će raditi na taktovima karte koja ima niže vrednosti – u ovom slučaju 1100/1450 kod Vapor-X modela.

Kao referncu smo takođe uzeli model Vapor-X kako bismo Vam prikazali kako skaliraju rezultati prilikom testova. Nismo želeli da overklokujemo Vapor-X model na taktove Toxic modela, pošto je Vapor-X trenutno praktično odmah dostupan u maloprodajnim obejtkima širom zemlje, dok je Toxic model nešto teže naći, pa se ova taktika nametnula kao logična.

Što se tiče buke i temperatura, one nisu bile u prvom planu za potrebe ovog testa, ali svakako možete očekivati nešto veće temperature grafičke karte koja se nalazi iznad druge koja je spojenja u susedni slot, pa između njih nema previše cirkulisanja vazduha. U zavisnosti od kofiguracije slotova na Vašoj matičnoj ploči možete namestiti karte da ne budu blizu jedna druge, ali smo mi odlučili da ih stavimo tik jednu uz drugu kako bi videli da li će se pojaviti bilo kakve anomlaije ili nestabilnost tokom testova.

Jedna od stvari koje treba napomenuti je i konfiguracija MSI Afterburner softvera. U okviru podešavanja postoji stavka “Disable ULPS“ (Ultra Low Power State) koja kroz drajver disejbluje drugu karti u Crossfire modu prilikom idle režima. Iako je Crossfire postavka na testu radila i bez onemogućavanja ULPS-a, mi smo ga preventive radi onemogućili radi izbegavanja bilo kakvih problema i penala u performansama.