ASUS R9 290X DirectCU II OC

Buka, temperature i OC potencijal

Kao i obično, kada je reč o ASUS grafičkim kartama sa DirectCU II oznakom, očekujemo dobre akustične i termalne performanse. Obzirom da je sistem hlađenja izgrađen na konceptu koji je korišćen na više različitih modela, ne sumnjamo da ćemo u paketu dobiti sve što možemo poželeti od ASUS DCU2 grafičke karte.

Temperatura grafičke karte u stanju mirovanja je bila 39°, što je solidan rezultat obzirom da je ambijentalna temperatura bila prilično toplih 27°C. Ventilator se okreće na 20%, dok smo za brzinu okretanja ventilatora ostali uskraćeni usled kombinacije nove verzije MSI AB-a i novih 14.1 beta drajvera, pa ni GPU-Z softver nije uspeo da očita brzinu okretanja. Obzirom na prečnik ventilatora, karta je bukvalno nečujna dok je u stanju mirovanja, na nekih 50cm od pozicije gde smo sedeli tokom testa. Zaista morate da se potrudite da je čujete. Spakovana u kućište, ova grafička karta je definitivno nečujna. Frekvencije grafičkog jezgra su u stanju mirovanja 306MHz za GPU i 150MHz za memoriju. Da napomenemo da smo tokom testiranja koristili poziciju switch-a u Performance modu kako ne bi ostali uskraćeni za maksimalne performanse.

Kada se pokrene Valley Heaven, temperatura se podiže na 80°C, dok ventilatori rade na 47%. U ovim uslovima ventilatori počinju da proizvode sasvim lagan huk, koji je daleko od definicije buke. Temperature naponske sekcije tokom ovog testa su iznosile 82°C i 71°C (GPU i memorijska naponska sekcija).

Napon GPU-a na fabričkim vrednostima je iznosio 1,211V i nešto je veći u odnosu na referentne modele, ali ovo je i očekivano obzirom da se radi o grafičkoj karti sa OC oznakom.

Kada je overklok u pitanju, postigli smo skromnih 1100MHz za GPU i standardnih 1455MHz, odnosno 5820MHz efektivno za memoriju što donosi bolje performanse od 10 do 15%. Napon smo podigli na razumnih 1,266V, Power limit na 50% i smatramo da je ovo granica preko koje ne trebalo ići jer sa vrednostima preko 1100MHz za GPU dostižete neki maksimum overkloka kada je Hawaii čip u pitanju.

Kao što možete videti na slici, overklok je podigao temperaturu grafičke karte za svega 5°C i iznosi 85°C.

Temperatura VRM sekcija su tokom overkloka dostigle 90°C i 77°C, što je zaista jako dobar rezultat iz prostog razloga što je ASUS odlučio da sa ovom grafičkom kartom igra na kartu dobre akustike, ali i dobrih performansi. Ventilatori su se ubrzali do 52%, što svakako nije narušilo prilično lepu dozu tišine koja odlikuje ovu karticu. Na testovima drugih nereferentnih grafičkih karti baziranih na R9 290X smo imali nešto manje temperature, ali buka koju su te karte generisale je primetno veća u odnosu na ASUS-ov model.

Za test realnog opterećenja smo se odlučili za popularnu igru Crysis 2 koji jako dobro i konstantno opterećuje grafičko jezgro i memoriju.

Ventilatori rade na 48%, dok je temperatura jezgra u tim uslovima 81°C, što je za 1°C više u odnosu na Valley test na fabričkim vrednostima. Probali smo i kako se karta ponaša kada je overklokovana u realnom opterećenju.

Ventilatori se sada vrte na 52% uz temperaturu jezgra od 85°C. Temperatura je 4°C veća od one bez overkloka što je zadovoljavajuće obzirom na povećane taktove i radni napon GPU-a. Čak i na ovom broju obrtaja grafička karta nije previše bučna. Temperature naponske sekcije su iznosile 92°C i 79°C, što je par stepeni više u odnosu na sintetički Unigine Valley test. Napon na kome je GPU radio tokom Crysis 2 overklok testa je iznosio 1,266V.

Generalno, overklok rezultat je manje-više očekivan tj. može se reći da se nije proslavio prevelikom dozom overkloka GPU-a, dok je memorija otišla na standardne vrednosti koje mogu ponuditi Eplida moduli. Najbitnija stavka u celoj priči je stabilnost trokom testova, kao i prilična tišina što je uticalo na nešto veće temperature, ali ne i previsoke. ASUS je pametno kompenzovao temperature zarad što ugodnije akustike, bez narušavanja performansi.