ASUS R9 290X DirectCU II OC

Hardverski deo

Za one koji su prespavali predstavljanje R9 serije, o samoj arhitekturi, specifikacijama, kao i ostalim detaljima možete se informisati u članku – AMD Radeon R9 290X. Za „lenjivce“ koje mrzi da kliknu spomenućemo još jednom šta se nalazi unutar Hawaii čipa na ovoj grafičkoj karti.

Broj ”shader“ jedinica koje čine Hawaii čip unutar Radeona R9 290X iznosi 2816 i rapoređeni su unutar 64 ROP jedinice, duplo više u odnosu na Tahiti čipove koji su imali 32 ROP-a. Takođe, povećan je i broj TMU jedinica, pa se na Hawaii čipu nalazi impresivnih 176 TMU-a. Z/Stencil bafer je opremljen takođe sa 256 jedinica zaduženih za procesuiranje piksela.

ASUS je odlučio da na ovom modelu ne odstupa od referentnog rešenja kada je u pitanju napajanje grafičke karte. Shodno tome, ASUS R9 290X DC2 OC poseduje jedan 6-pin (75W) i jedan 8-pin (150W) PCIe konektor što karti u kombinaciji sa 75W koju isporučuje PCIe slot obezbeđuje ukupno 300W snage.

Obzirom na specifikaciju tj. TDP-a  referentnog modelea od 250W, količina struje koja opslužuje R9 290X je svakako dovoljna za normalan rad, ali kako je sve ostalo u domenu fabričkih specifikacija, videćemo kako će se karta pokazati tokom overklok testa. Bitno je napomenuti da 8-pin PCIe konektori nekada mogu isporučiti i više od 150W, ali ne i puno više. Uglavnom, kombinacija 6+8-pin nam se dopada, mada smo pomalo iznenađeni ovom činjenicom obzirom da je u pitanju ASUS-ov OC model  tj. može se reći da smo očekivali smo 8+8pin konfiguraciju.

PCIe konektori se nalaze sa strane, sa osiguračima za pinove okrenutim ka donjem delu karte. Ovo je elegantno rešenje, jer smo ranije bili prinuđeni da zavlačimo prste pomalo nezgodno da bi kliknuli osigurač na samom konektoru.

Takođe, tu su i LE diode, koje sijaju crvenom i zelenom bojom. Crvena će signalizirati da nešto nije dobro povezano, dok zelena boja daje znak da je sve spremno za puštanje u rad.

Od video izlaza ASUS R9 290X DC2 OC poseduje jedan DVI-I i jedan DVI-D konektor, HDMI koji podržava 3D kao i 7.1 zvuk, a tu je i jedan Display Port u verziji 1.2. UltraHD rezolucije su takođe podržane.

Maksimalna digitalna rezolucija je 4096x2160px. Takođe, tu je i neizostavna podrška za AMD Eyefinity tehnologiju, kao i OpenGL 4.3, DirectX 11.1, novi Power Tune i naravno PCI Express 3.0 interfejs. Naravno, u slučaju R9 290/X modela, Crossfire konektora nema jer CF konekcija se obavlja softverski putem PCIe magistrale.

U principu, standardna i dobra postavka, podrška za Eyefinity je tu, a zgodna stvar je i korišćenje Dual Link DVI-D konekotra koji mogu izbaciti 2560x1600px rezolucije, te niste u obavezi da koristite i Display Port ukoliko imate dva 1440p ili 1600p monitora.

Što se tiče dizajna grafičke karte, ASUS R9 290X DC2 OC Vam verovatno deluje jako poznato, što smo napomenuli i u testu ASUS GX 780 Ti DC2 OC, ali i u testu ASUS R9 280X DC2 OC. Konfiguracija hardverskog dela, tačnije samog rešenja hlađenja i upotrebljenih ventilatora koji je upotrebljen kod ASUS R9 290X DC2 OC i gorespomenutih modela je pratično identičan, uz jako male razlike u topotnim cevima, tj. njihovim prečnicima.

Ovde nema nikakve zamerke, jer je DirectCU II hlađenje uvek ispunjavalo očekivanja na top modelima grafičkih karti. Doduše, postoji uvek mala doza skeptičnosti kada je Hawaii čip u pitanju. TDP koji je veći od deklarisanog, overklokovana verzija – zadatak nije lak, a na prvu loptu deluje da neće biti problema sa hlađenjem i akustikom. Grafička karta takođe poseduje switch sa dva položaja, koji su nešto nalik onome kod referentnih karti. Položaj koji je bliži I/O panelu je tiši mod (Quiet) gde grafika neće okretati ventilatore brže od 40%, dok će u drugom položaju (Performance) moći da pređe tu vrednost radi boljih performansi bez obaranja frekvencija GPU-a.

Na zadnjoj strani karte dominira perforirani backplate u crnoj boji sa ASUS logoom i DirectCU II natpisom. Sem estetskog dela, backplate vrši i dodatno odvođenje toplote sa esencijalnih delova PCB-a, pa na kraju služi i kao neka vrsta zaštite u slučaju da često izmeštate grafičku kartu van kućišta u daje dodatnu čvrstinu celom sklopu obzirom na dimenzije i sistem hlađenja.

DirectCU II sistem hlađenja karakteriše direktan kontakt bakarnog hladnjaka sa jezgrom tj. GPU-om. U slučaju ovog hlađenja korišćen je koncept direktnog kontakta toplotnih cevi sa grafičkim čipom. Ovo bi trebalo da obezbedi brže odvođenje toplote sa jezgra i tako smanji zagrevanje, a implicitno smanji i buku.

ASUS tvrdi da ovakav sistem donosi ~20% veće performanse hlađenja u odnosu na referentne modele, uz daleko manju buku. ASUS je ovog puta koristio toplotne cevi sličnog prečnika u odnosu na ranije testirane DirectCU sisteme.

Sa baze hladnjaka imamo ukupno pet toplotnih cevi različitih prečnika, dve “standardne” promera 6mm (6,02mm, 6,16mm), dve promera 8mm (8,37mm i 8,2mm) i jednu sa druge strane hladnjaka prečnika 8,43mm. Ono što naviše “bode” oči je kontakt samo tri toplotne cevi sa GPU-om, dok druge dve cevi ostavruju prenos toplote direktnim kontaktom između sebe. Ostaje pomalo nejasno zašto je ASUS odlučio da smanji prečnik toplotnih cevi u odnosu na sistem koji smo prvi put videli kod modela ASUS GTX 780 DC2OC gde su prečnici cevi iznosili 8mm i 10mm.

Razmak između Alu listića je 1,25mm. Ovo je neka granica gde huk vazduha koji proizvode ventilatori ne bi trebalo da generišu previše buke. Verujemo da je ovde napravljena dobra procena, jer smo viđali i veći razmak Alu listića na istom sistemu hlađenja, ali kod GPU-ova koji su generisali dosta manje toplote.

Kada je u pitanju custom izvedba PCB-a, ASUS je uvek bio više nego pedantan na tom polju, i sve je na vojem mestu. PCB je standardno crne boje, nešto što ASUS praktikuje jako dugo vremena.

Ono što je zanimljivo, PCB jako podseća na rešenje sa referentnih modela, uz par detalja koji su karakteristični za ASUS.

Što se tiče naponske jedinice i komponenti koje su korišćene, reč je o zaista visokokvalitetnim kontrolerima i fetovima, te naravno kvalitet osnovnih komponenti nije pod znakom pitanja.

Naponska jedinica sadrži veliki broj fetova i verujemo da je filtriranje napona u kombinaciji sa DIGI+ kontrolerom na vrhunskom nivou. Polimerski kondezatori zajedno sa viokokvalitetnim tantal kodnenzatorima, SAP zaliveni kalemi, kao i zaseban hladnjak za naponsku sekciju su odrađeni jako kvalitetno.

DIGI+ PWM kontroler (karta poseduje dva jednofazna PWM-a) je u ovom slučaju prakično “rebrand” iCHil IR3567A kontrolera koji je prisutan na referentnom modelu.

Konfiguracija fetova je dva “low” i jedan “up” po fazi a dolaze od proizvođača Ubiq semiconductor. Fetovi nose oznaku 3550M (IR PowlRStage DrMOS) i drugačiji su u odnosu na IR DirectFET modele na referentnim kartama.

Dakle, izvedba PWM-a je 8+2 za GPU i memorijski kontroler. Na prednjoj strani se nalazi kombinacija drajvera za memoriju, kao i dva tantal kondezatora i dve faza za memoriju. Konkretno 6+2 za GPU znači da sem standardnih šest faza za filtiriranje napona postoje dodatne dve faze za Uncore napone GPU-a. Ovakva kombinacija je vrhunska i trenutno u samom vrhu kada je u pitanju naponska logistika na grafičkim kartama.

Dve faze za memoriju napajaju veoma kvalitetni multi-IR 3598 MOSFET drajveri i jedina stvar koja donekle kvari utisak je korišćenje Chemi Chon elektrolita u velikoj meri, što može doneti nešto lošije performanse kada je u pitanju temperatura naponske jedinice. Naponska jedinica poseduje svoj hladnjak, tako da ne bi trebalo biti problema prilikom hlađenja.

Memorijske čipove potpisuje kompanija Elpida, model Elpida H2032BBBG-6A-F koji rade na naponu od 1,5V i sposobni su za prenos 6GBs podataka po radnom ciklusu. Ukupno 16 memorijskih čipova za ukupno 4GB radne memorije.

Konkretno, na ASUS R9 290X modelu, čipovi su konfigurisani na 5400Mhz efektivno (4*1350). Na zadnjem delu PCB-a se takođe nalaze merne tačke za napone GPU i memorije, što će overklokerska populacija umeti da ceni.

Grafička karta poseduje dva ventilatora, jedan standardni, dok je drugi modela sa karakterističnim nazivom Cool Tech Fan, prečnika 100mm koji ima devet peraja.

Ventilatori Everflow su se i ranije pokazali kao odlična rešenja, te ASUS ni ovoga puta nije pogrešio sa njima, a oni su prisutni i na raznim Mini verzijama ASUS-ovih modela i uglavnom su pokazali dobre prerformanse prilikom testova.

Drugi ventilator koji je ugrađen nosi oznaku T129215SU, takođe delo kompanije Everflow. Ovaj model radi na 12V sa jačinom struje od 0,5A. I ovaj ventilator je prečnika 100mm i ima čak jedanaest peraja koje vrte vazduh.

Oba ventilatora su priključena pomoću jednog 5-pinskog konektora na PCB pa je manuelna kontrola omogućena, što kao i uvek ostavlja korisnicima fin tjuning akustilčnih performansi u slučaju da nisu zadovoljni fabričkim setovanjima.

Prelazimo na buku, temperature i overklok potencijal…