ASUS Xonar D-Kara

Metodologija testiranja

Na PCAXE portalu smo davne 2009-te godine imali edukativni tekst o osobinama zvučnih karti sa detaljnim objašnjenjima šta koji parametar znači. Ovaj test možete pročitati na sledećem linku. Da bi ste bolje razumeli problematiku šta određeni parametri znače za preporuku je da pročitate deo koji objašnjava teoriju u već spomenutom članku.

Da bi smo izmerili ove parametre i dobili ih u formi koje su razumljive za naše čitaoce testiranje se obavlja u programu RightMark Audio analyzer koji se može skinuti sa sledeće lokacije. Trenutno aktuelna verzija programa je 6.2.5 koju smo i mi koristili u ovom testu, a važno je spomenuti da su rezultati dobijeni iz različitih verzija međusobno kompatibilni tj. može se vršiti poređenje rezultata dobijenih iz prethodne verzije i ove trenutno aktuelne.

RightMark Audio analyzer test funkcioniše tako što pusti na izlaz zvučne karte(line out) test signal i isti se snima preko line in priključka i poređenjem test signala i onog snimljenog se dobijaju željeni parametri koji nam govore kakve su osobine zvučne karte. Ovo naravno ne znači da će zvučna karta sa boljim osobinama reprodukovati zvuk „lepše za uvo“ od one koje ima nešto slabije karakteristike, ali znači da je da je ista kvalitetnije izrađena, kao i da proizvodi prirodniji zvuk sa manje smetnji isl.

Pošto se test vrši prostim povezivanjem line in i line out priključaka dobijeni rezultati će zavisiti od najslabije karike u lancu tj. ako je recimo laički rečeno odnos signal/šum na izlazom DAC-u 100dB, a na ulazu su upotrebljene lošije komponente i odnos signal/šum je 90dB kao rezultat ćemo dobiti slabiji rezultat. Iz ovoga se vidi da je važno koristiti i kvalitetan oklopljeni kabal kako smetnje sa strane ne bi „pokvarile“ postignuti rezultat.

Da bi rezultati testiranja bili što kvalitetniji testove smo vršili u tri različita moda i poredili smo ASUS Xonar D-Kara sa ASUS Xonar DS, ASUS Phoebus, kao i ASUS Xonar U7 zvučnom kartom. Ulazni i izlazni nivoi signala su bili postavljeni na ~85%, i sve testove smo vršili i u opsegu od interesa, a to je 20Hz pa do 20KHz. Za ulaz smo koristili line in.