Blueberry Peacock SW-P40

Zvučna slika i utisci

Blueberry Peacock SW-P40 izgleda veoma lepo, i uklopiće se u maltene bilo koji prostor.

Jedina prava tehnička zamerka ide na račun ne previše dugačkih kablova…

Kablovi jesu dovoljno dugački ako sve stoji na ne previše visokom stolu, i ako subwoofer stoji ispod stola, međutim, to nije uvek slučaj. Dovoljno je pogledati sliku iznad i biće Vam sve jasno. Ako izuzmemo sasvim srećnu bebu koja se dočepala naponskog kabla koji je i više nego dovoljno dugačak, kablovi satelita bi trebali da budu bar još po 30cm duži. Na fotografiji iznad je reč o laptopu od 14”.

Pored toga, voleli bi smo da umesto RCA konektora postoje konektori sa kojima bi smo mogli da produžimo kabl koliko nam volja i time bi ovaj problem bio zauvek rešen. To bi recimo bilo veoma korisno i u situaciji u kojoj želimo da sakrijemo kablove u sam zid (zamalterišemo ih), s obzirom da ovi zvučnici izgledaju veoma lepo. Istini za volju i ovi priključci mogu da se produže, ali bi bilo lepo da je tako out of box.

Ok, još jedna cool fotka, ali kada se priča o zvučnicima, red je da se najviše priča o zvuku, zar ne? Pa krenimo redom. Pre svega potrebno je da se objasni kako smo testirali ovaj audio sistem. Izvor zvučne karte je pao na Realtek ALC 889 – s obzirom na cenovni rang zvučnika, nismo želeli da idemo na nesko skuplje rešenje.

Setovali smo audio kartu na 96kHz i 24 bit, a koristili smo audio materijal koji je najčešće bio u 3000 kbps FLAC formatu ili 320kbps MP3 formatu. Puštali smo najrazličitije muzičke pravce, sa idejom da nađemo manu Blueberry Peacock SW-P40 audio sistema, odnosno vrline.

Kada se priča o glasnoći sistema, možemo da potvrdimo da je ovaj audio sistem sasvim lepo popunio zvukom prostor od oko petnaest kvadrata, tako da je kao stvoren za neku sedeljku, manju žurku isl. Prilikom pojačanja od 90% dolazilo je do balge distorzije, dok je prilikom maksimalonog ta distorzija bila jasno primetna. Zvuk bass-a (niskih tonova) je najlakše opisati kao „mekan” ali i precizan, a zahvaljujući potencimometru isti je moguće pojačavati ili smanjivati u odnosnu na to koju vrstu muzike slušate – house „odvrni“ do kraja, klasika smanji do kraja.

Srednji tonovi su sasvim korektni, a na skali od 1-10 bi smo ocenili sa ocenom 6,5. Naime, prilikom pojačanja sistema na oko 70% procenata dolazilo do blagog “zveckanja”, ali to je bilo za očekivati s obzirom da su rezonatori od ne previše debele plastike. Sa druge strane, niski tonovi nemaju taj problem, jer je rezonartor odlično rešen uz pomoć iverice. Visoki tonovi su zvučali bolje od srednjih za nijansu, i možemo ih okarakterisati kao vrlo dobre. U zavisnosti od numere do numere smo štelovali zvuk, i možemo da konstatujemo da je moguće sve lepo podesiti. Po defaultu su niski tonovi dominanti, pa sve to stvara malo „mutnu“ zvučnu sliku u nekim određenim muzičkim pravcima. Konkretno, jazz, gde jaki vokali dolaze do izražaja, ali ako se isti utišaju na određen nivo, sve zvuči dosta bolje, tako da se morate poigrati. Kada bi smo morali da ocenimo kompletu zvučnu sliku, na skali od 1-10, rekli bi smo 7. Kada se u to umeša faktor cena od oko 40 eura, možemo reći da ovi zvučnici sviraju odlično i sigurno će Vas pozitivno iznenaditi!