Sistemska arhitektura
Sandy Bridge sistemska arhitektura zasnovana je na takozvanoj Ring Bus magistrali. L3 keš, integrisani grafički procesor i sistemski agent „leže“ na „token“ ringu. Širina ove magistrale je 256-bita u oba smera, za čitanje i pisanje. Ring-bus, odnosno ring-interconnect kako ime kaže poseduje topologiju prstena. Oko L3 keša nalazi se interkonekcija kružnog oblika, gde je za svako jezgro korišćen po jedan čvor za povezivanje prstena sa jezgrima i sistemskim agentom (northbridgeom).
Ukupan broj čvorova ili agenata je sedam, odnosno devet za osmojezgarnu verziju Xeon SB-E procesora. Za razliku od standardnog Sandy Bridge jezgra, koje poseduje 6 čvorova, četiri za CPU jezgra, jedan za system agent i još jedan za GPU, ovde je GPU izostavljen.
Interkonekcijski prsten se sastoji zapravo od četiri prstena od kojih svaki ima određenu funkciju: request, snoop, acknowledge i data prsten širine 32 bajta (256-bita).
Sandy Bridge E za razliku od „lakše“ verzije ima čak 15 MB L3 keš memorije. Ovo je postignuto tako što je keš podeljen u delove od po 2.5 MB, za razliku od desktop quad core verzije koja poseduje keš u 4 dela po 2 MB. Kako imamo 6 jezgara na ringbus magistrali, sa po 2.5 MB L3 keša, ukupna količina keša je 15MB.
Ipak, ovo nije „najteža“ verzija Sandy Bridge čipa. Sandy Bridge EX poseduje čak deset jezgara sa po 3MB L3 keša, što daje ukupnu količinu od 30MB L3 keša na ringbus magistrali. Ipak, od 10 jezgara na desktopu bi bilo više štete nego koristi, zbog nižih frekvencija na kojima bi radila ta jezgra i zbog prevashodno single user i single thread klijentske upotrebe. Situacija se naravno menja u korist paralelizacije u klijent-server okruženju.
Osam jezgara od Intela najverovatnije ćemo videti tek naredne godine kada se pojave novi 22nm Ivy Bridge procesori.
Dodaj komentar