Podeli ovo! 
LGA 2011 platforma
U osnovi, ovaj Socket je namenjen Xeon E5 procesorima za 1P,2P i 4P servere, baziranim na Sandy Bridge E jezgru. U pitanju je procesor sa 8 fizičkih jezgara kojem su u procesu proizvodnje isključena dva.
Što se tiče Intelove socket strategije, postoji definitivno paralela između nekadašnje AMD-ove strategije iz „zlatnog“ doba Athlon 64 procesora i vremena prvih Socket 940 Opterona. Tako smo imali Athlon 64 FX 51 i 53 za Socket 940, koji su predstavljali perijanicu u desktop ponudi i pored ovoga Socket 754 platformu baziranu na istoj arhitekturi, ali sa manjim brojem memorijskih kanala. Danas Intel nudi dve desktop platforme u svom proizodnom portfoliu. LGA 1155 radi sa dva memorijska kanala i procesori imaju do 4 jezgra sa HyperThreading tehnologijom.
Nasuprot ovome, High-End raspolaže sa četiri memorijska kanala i do šest jezgara. Da bi izvukli maksimalne performanse iz ove platforme potrebno je postaviti četiri memorijska modula u matičnu ploču.
 |  |  |
Dobitak u realnim perofmansama odnosu na standardni dual channel režim je u najmanju ruku diskutabilan, pa ako ste odlučili da umesto LGA1155 procesora kupite LGA2011 Quad Core, dobitke u realnom radu, a i većini testova teško da ćete moći da izmerite, a kamoli da osetite.
Ovo opet u mnogome zavisi i od vrste softvera koji koristite. Ukoliko je aplikacija koju koristite multithread-ovana i ukoliko ona intenzivno radi sa memorijom, moguć je izvestan dobitak. U većini mainstream operacija nema bitne razlike u odnosu na Dual Channel, a sve je to iz jednog vrlo jednostavnog razloga – većina desktop „workload-a“ nije u potpunosti multithread-ovana, a ni po samoj prirodi, oni nisu toliko memorijski zahtevni.
Ovoliki memorijski protok može eventualno da pomogne prilikom izvršavanja nekog HPC (High Perofmance Computing) programskog koda. HPC predstavlja jedan od osnovnih zadataka pri korišćenju super-račuara. Komercijalne HPC aplikacije su najčešće simulacije sudara automobila prilikom projektovanja strukturalnog dizajna, hemijska interakcija molekula u farmaceutskoj industriji, simulacija aerotunela i još po neke. Ove aplikacije su bogate matričnim kalkulacijama i uglavnom su zbog toga memorijski zahtevne po pitanju bandwidth-a.
U situacijama, gde je HPC softver visoko „thread-ovan“, zbog velike računarske snage i velikog broja jezgara, neophodan je i masivan memorijski protok, pa jezbog toga Quad Channell logičan izbor.
Na ovim screenshotovima se jasno vidi uticaj memorijskog protoka na performanse u HPC aplikaciji kakva je Linpack.
 |  |  |
Razlika između single channel moda i quad channel je skoro dvostruka, dok je razlika između dual i quad moda oko 20%. Ovo je ilustracija čemu zapravo služi toliki memorijski protok. Da je kojim slučajem korišćen Linpack sa SSE2,3,4 optimizacijom, uticaj memorijskog protoka bi bio daleko manji, pa je u neku ruku shvatljivo zbog čega je na LGA1366 platformi Triple Channel bio puna kapa. Četiri ili eventualno šest jezgara, uz korišćenje 128-bitnih SIMD operacija imaju daleko manji „FP throughput“ od SB-E na LGA 2011 platformi.
Dodaj komentar