ASUS DSL-N10E

Softver, mogućnosti i utisci tokom rada

Prilikom prvog logovanja u admin panel sa admin/admin kombinacijom doćekaće vas wizard za inicijalno podešavanje najosnovnijih stavki rutera kao što su SSID-ovi, wireless sigurnost, podešavanje parametara za ADSL isl. Ovime se ruter može vrlo brzo staviti u pogon, a korisniku kasnije ostaje podešavanje advanced opcija. Posle inicijalnog podešavanja korisnik uvek može pozvati ponovo wizard, ako se za to ukaže potreba.

Prilikom inicijalnog podešavanja smo naišli na problem. Naime iako smo sve parametre uneli kako bi trebalo izlaza na internet jednostavno nije bilo. Na status stranici je status bio da nismo bili povezani. Pokušali smo ponovo povezivanje, ovaj put iz admin panela, ali ni to nije dalo uspeha. Trebalo bi spomenuti da u panelu podešavanja konekcije nema nikakvog obaveštenja da li smo se konektovali kada smo odabrali connect, već smo morali da posećujemo status stranicu da bi smo videli status. Korišćen je poslednji zvaničan FW, tako da problem nije do starog FW-a. Testa radi probali smo konektovanje sa drugim ruterom, koji nije dao provajder, i sve je proradilo iz prve tako da budite spremni da Vam sa ovim ruterom konektovanje ne uspe iz prve. Moguće je da je ovo ponašanje karakteristika samo sample primerka kojeg smo dobili na test, ali svakako vredi spomenuti ga. Ovakvo ponašanje može biti vrlo “neprijatno” iskustvo za one neiskusne korisnike koji bi pomislili da nešto sa ruterom nije u redu, dok će oni iskusni da probaju ponovo dok se ne konektuju.

Konektovanje smo uspeli resetovanjem rutera, i podešavanjem parametara preko quick setup-a. Prilikom resetovanja dočekalo nas je još jedno ne baš prijatno iznenađenje. Naime neke stvari u meniju su bile na turskom, dok su druge bile na engleskom, a na vrhu panela je stajalo da koristimo engleski jezik. Tek prebacivanjem na turski, pa ponovo na engleski smo postigli da svi meniji budu na engleskom. Sve u svemu bag nije veliki, ali će odbiti one neiskusne korisnike.

Što se tiče admin sekcije ona nije urađena kao kod skupljih ASUS tutera, koju smo pohvalili, ali vrlo naliči te će se tako lako snaći i oni neiskusniji korisnici, jer je sve vrlo lepo organizovano u odgovarajuće sekcije. Većinu opcija koje nudi admin sekcija možete videti na video materijalu ispod:

Opcija ima pregršt i većinu njih viđamo i na onim najpristupačnijim ruterima, ali ima i par dodatnih opcija. Tu je DHCP, ali se prema MAC adresi pojedinim klijentima može podesiti statička lokalna IP adresa, što će biti vrlo korisno kod podešavanja prioriteta, forwardovanja portova isl. Moguće je takođe ograničiti prema MAC adresi pristup i LAN portovima, što može biti korisno u firmama.

Ono što je vrlo korisno je mogućnost kreiranja do 4 virtuelna SSID-a i za svaki ponasob se može birati enkripcija, ali nažalost ne jednostavna opcija da se klijentima koji se povežu onemogući pristup lokalnoj mreži, kao što to postoji kod skupljih modela koje smo ranije testirali. Ove virtuelne SSID-ove korisnik može detaljnije konfigurisati kod Port mappinga, kao i QoS-a. Tako je recimo moguće podesiti prioritet za svaki port, pa i one virtuelne SSID-ove, ako se podesi da pravilo važi za sve IP adrese na tom određenom portu ( 0.0.0.0 kao IP predstavlja sve adrese), ili za svaki klijent ponaosob preko IP adrese, ako se podesi statička IP adresa prema MAC adresi. Nažalost egzaktno ograničenje brzine za klijenta/port ne postoji.

Ovaj ruter ima i antiDoS podešavanja, tako da postoji neka vrsta zaštite od DoS napada, što je svakako plus za ovaj ruter.