Gigabyte Z87X-OC

Audio podsistem

Frekvencijski odziv

Frekvencijski odziv nam govori kako se signal pojačava u zavisnosti od njegove frekvencije. U idealnom slučaju to pojačanje bi trebalo da bude konstantno tj. da ne zavisi od frekvencije. Ovaj slučaj je naravno fizički neostvarljiv, ali frekvencijski odziv će biti dobar ako su pojačanja takva da se kreću što bliže nuli (nula je naravno idealan slučaj, jer važi 0=log10(1) gde je „1“ pojačanje). U suprotnom će neke frekvencije signala biti previše/premalo pojačane tako da će određena komponenta na datoj frekvenciji biti preglasna, pa će prigušiti ostale ili će biti slabija i kao takva biti prigušena od strane ostalih. Obe situacije su nepovoljne tako da je dobar rezultat ostvaren samo ako su obe vrednosti što bliže nuli tj. apsolutna vrednost istih je što manja.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24 bit 96KHz

Rezultati koje daje ALC892 kodek na Gigabyte Z87X-OC su na nivou očekivanog, čak su i nešto bolji nego na po specifikacijama znatno boljim tehničkim rešenjima.

Odnos signal/šum

Odnos signal/šum nam govori koliko je sam signal „jači“ u odnosu na šum. Idealan slučaj je da šuma nema tj. da je signal beskonačno puta jači od samog šuma. Ovo je fizički nemoguće ostvariti, a pošto se i ovaj podatak izražava takođe u decibelima veća vrednost znači bolji rezultat. U našem slučaju sve preko 75dB se može smatrati dobrim, a ako imate nešto bolje zvučnike onda sve preko 80dB, jer se ovaj faktor najlakše primećuje od svih. Obično integrisane zvučne karte imaju između 80 i 90dB, dok bi one diskretne zbog manjih smetnji okoline, kao i kvalitetnijih komponenti trebalo da imaju između 90 i 110dB. Sve iznad ovoga se može deklarisati kao vrhunski rezultat, imajući u vidu smetnje iz okoline isl.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24 bit 96KHz

Sasvim očekivano, odnos signal-šum je najslabiji u klasi, što i ne čudi preterano jer je u pitanju ipak bazični zvučni kodek. U 24-bitnoj rezoluciji rezultati jesu nešto bolji, ali je zaostatk za konkurencijom još veći jer ALC892 nema mogućnost da snima u više od 16-bita.

Totalna harmonijska distorzija

Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:

Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.

U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:

Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. Pošto je test signal frekvencije 1KHz tada se očekuje peak na skoro 0dB na toj frekvenciji, jer bi peak na 0dB bi bio idealan slučaj tj. tada ne bi postojala harmonijska distorzija.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24 bit 96KHz

Ovaj test je pokazao da je “THD” uneo dosta šuma u signal i na to je naročito uticao poveći peak na 2, 3 i 5 KHz u sva tri moda testa između 76 i 78 i dB što je lošije nego kada posmatramo Purity Sound ili SupremeFX rešenja, a poređenje sa diskretnom muzičkom kartom je bespredmetno.

Intermodulaciona distorzija

Još jedan negativni efekat koji se javlja je intermodulaciona distorzija ili skraćeno IMD. Ovaj efekat se javlja u interakciji dva signala bliskih frekvencija proizvodeći signale koji izazivaju dodatne negativne efekte na ukupan signal. Cilj nam je da ovih efekata nema tj. idealan je slučaj kada je IMD faktor jednak nuli što je naravno fizički neostvarivo. U ovom slučaju je manja vrednost bolja.

U grafikonima koje daje RightMark Analyzer bolje su vrednosti koje su što dalje od nule tj. koje imaju veću apsolutnu vrednost, osim kod dve podešene frekvencije u testu (60Hz, kao i 7KHz). Dok je kao rezultat prikazan procenat IMD smetnji zajedno sa efektom šuma u odnosu na koristan signal. Samim time bolja vrednost je manji procenat.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24 bit 96KHz

Postignuti rezultati za IMD faktor su lošiji u odnosu na većinu integrisanih zvučnih karti na tržištu. Ipak ukoliko želite bolje rezultate u audio testovima, za to postoji Assasin serija matičnih ploča.

Ovakav rezultat u 24-bitnom modu je takođe posledica toga što ovaj čip nema mogućnost snimanja u 24bita.

Dinamički opseg

Čovekove uši mogu da registruju veliki opseg zvukova, od onih najtiših, recimo zvuk komarca, do recimo zvuka poletanja aviona. Razlika u energiji između ta dva zvuka je ogromna. Iz tog razloga zvučne kartice moraju da prekriju veliki opseg snaga signala, odnosno sve je tako podešeno da taj opseg bude približan ljudskom da bi sam zvuk bio što verniji. Ovaj opseg nam govori koliko je jača snaga signala sa najvećom snagom od onoga sa najmanjom mogućom snagom. I ovaj parametar se označava decibelima tako da je u našem slučaju bolje da dinamički opseg bude što veći tj. da nam dobijena vrednost bude što veća. Beskonačnost je idealan, ali neostvariv slučaj. Da bismo objasnili razliku snaga ako je npr. dinamički opseg jednak 80dB to znači da je snaga najjačeg signala koji zvučna može reprodukovati tačno 10⁸ jača od snage najslabijeg signala koje zvučna može da reprodukuje. Što znači da najjači signal ima 100 miliona jaču snagu od najslabijeg.

RightMark audio analyzer na grafikonu ne prikazuje odnos najjači signal/najslabiji signal, već obrnuti tako da kao rezultat na grafiku očekujemo što veću negativnu vrednost tj. bolji je rezultat koji ima veću apsolutnu vrednost.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24 bit 96KHz

Za dinamički opseg se može reči da je vrlo dobar tj. između standardnih integrisanih zvučnih i onih „fancy“ kao što je Purity Sound recimo.

Prelazak stereo signala

Pri prenosu stereo signala može se desiti da se deo signala „prelije“ sa jednog kanala na drugi i obrnuto. Naravno, jasno je, da je ova pojava nepravilnost koja bi trebala da bude što manja tj. da deo signala koji prelazi bude što manji. Ako te pojave nema odnos korisnog signala i onog dela koji se „preliva“ jednak je beskonačnosti, a pošto se i ovaj odnos izražava u dB tada je idealna vrednost beskonačnost, dok je bolje da ista vrednost bude što veća.

I u ovom slučaju Rightmark audio analyzer izražava ovaj fenomen u obrnutom odnosu tako da je na grafikonu bolja manja vrednost, dok je za rezultat bolja veća vrednost.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24 bit 96KHz

Prelazak stereo signala je nešto na šta ne možemo da se požalimo kada je u pitanju test običnog zvučnog kodeka kao što je ALC892. Snaga signala koja prelazi sa jednog na drugi kanal je oko 1,3x veća nego što je to slučaj kod Purity Sound-a u 24-bitnom režimu, odnosno 2x veća u 16-bitnom modu, što odgovara razlici od 1,2 do 3 dB. Može se reći da razlika nije velika, ali u odnosu na druge matične ploče sa ALC1150 kodekom, rezultati su donekle slabiji. Sve u svemu možemo reći da će ovaj zvučni kodek odrađivati neki manje-više standardan posao, ali nikako neće zadovoljiti audiofile.