ASUS Z97I-Plus

Audio podsistem

Kompaktan dizajn na ovom ASUS modelu je zahtevao neke kompromise. Na primer, operacioni pojačivači se nalaze na poleđini štampane ploče, a audio kondenzatori se nalaze na mestu gde se i očekuje, odmah pored izlaza za zvuk. Elektromagnetne barijere nema, a ovakva konfiguracija može da utiče donekle na performanse. Ipak, odnos signala i šuma je sasvim korektan za ALC892 audio kodek, koji ipak ne poseduje mogućnost 24-bitnog snimanja.

Frekvencijski odziv

Frekvencijski odziv nam govori kako se signal pojačava u zavisnosti od njegove frekvencije. U idealnom slučaju to pojačanje bi trebalo da bude konstantno tj. da ne zavisi od frekvencije. Ovaj slučaj je naravno fizički neostvarljiv, ali frekvencijski odziv će biti dobar ako su pojačanja takva da se kreću što bliže nuli (nula je naravno idealan slučaj, jer važi 0=log10(1) gde je „1“ pojačanje). U suprotnom će neke frekvencije signala biti previše/premalo pojačane tako da će određena komponenta na datoj frekvenciji biti preglasna, pa će prigušiti ostale ili će biti slabija i kao takva biti prigušena od strane ostalih. Obe situacije su nepovoljne tako da je dobar rezultat ostvaren samo ako su obe vrednosti što bliže nuli tj. apsolutna vrednost istih je što manja.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Najlošiji rezultat do sada koji smo imali za frekvencijski odziv je baš na ovom modelu. Obzirom da nismo imali problema sa distorzijom u ostalim testovima, možemo reći da je vrlo verovatno da će se određeni tonovi (visoki što se vidi iz grafikona u sva tri moda) slabije čuti tj. biti prigušeniji u odnosu na niske i srednje. Razlog za ovo možda leži i u implementaciji kodeka i operacionih pojačivača, koji su zbog prostora izmešteni na poleđinu PCB-a. Verovatniji slučaj je da je ovo posledica drajvera i nekog zaostalog uključenog efekta koji se ne vidi u podešavanjima zvučne karte u Windowsu, a negativni efekti ovakvog frekvencijskog odziva se mogu rešiti ekvilajzerom.

Odnos signal/šum

Odnos signal/šum nam govori koliko je sam signal „jači“ u odnosu na šum. Idealan slučaj je da šuma nema tj. da je signal beskonačno puta jači od samog šuma. Ovo je fizički nemoguće ostvariti, a pošto se i ovaj podatak izražava takođe u decibelima veća vrednost znači bolji rezultat. U našem slučaju sve preko 75dB se može smatrati dobrim, a ako imate nešto bolje zvučnike onda sve preko 80dB, jer se ovaj faktor najlakše primećuje od svih. Obično integrisane zvučne karte imaju između 80 i 90dB, dok bi one diskretne zbog manjih smetnji okoline, kao i kvalitetnijih komponenti trebalo da imaju između 90 i 110dB. Sve iznad ovoga se može deklarisati kao vrhunski rezultat, imajući u vidu smetnje iz okoline isl.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Ako razmotrimo to da ALC892 ne snima u 24-bitnoj rezoluciji, videćemo da je odnos signala i šuma prosečan u 16-bita 44 KHz. Dakle, solidan, ali ne i odličan rezultat, koji čini da je zvuk i dinamika na izlazu sasvim korektna za svakodnevno slušanje, ali nije nikako izbor audiofila. U 24-bitnoj rezoluciji u 44 i 96 KHz rezultat od 90-ta dB nije previše impresivan za današnje pojmove, ali je opet sasvim korektan ako niste audiofil.

Totalna harmonijska distorzija

Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:

Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.

U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:

Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. Pošto je test signal frekvencije 1KHz tada se očekuje peak na skoro 0dB na toj frekvenciji, jer bi peak na 0dB bi bio idealan slučaj tj. tada ne bi postojala harmonijska distorzija.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Rezultat totalne harmonijske distorzije je prosečan za integrisano audio rešenje, ali ipak nešto bolji nego ALC892 na drugim matičnim pločama.

Intermodulaciona distorzija

Još jedan negativni efekat koji se javlja je intermodulaciona distorzija ili skraćeno IMD. Ovaj efekat se javlja u interakciji dva signala bliskih frekvencija proizvodeći signale koji izazivaju dodatne negativne efekte na ukupan signal. Cilj nam je da ovih efekata nema tj. idealan je slučaj kada je IMD faktor jednak nuli što je naravno fizički neostvarivo. U ovom slučaju je manja vrednost bolja.

U grafikonima koje daje RightMark Analyzer bolje su vrednosti koje su što dalje od nule tj. koje imaju veću apsolutnu vrednost, osim kod dve podešene frekvencije u testu (60Hz, kao i 7KHz). Dok je kao rezultat prikazan procenat IMD smetnji zajedno sa efektom šuma u odnosu na koristan signal. Samim time bolja vrednost je manji procenat.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Takođe i rezultati intermodularne distorzije su prosečni, pa se može reći da ova matična ploča ničime ne odskače od konkurencije odnosno drugih integrisanih audio rešenja.

Dinamički opseg

Čovekove uši mogu da registruju veliki opseg zvukova, od onih najtiših, recimo zvuk komarca, do recimo zvuka poletanja aviona. Razlika u energiji između ta dva zvuka je ogromna. Iz tog razloga zvučne kartice moraju da prekriju veliki opseg snaga signala, odnosno sve je tako podešeno da taj opseg bude približan ljudskom da bi sam zvuk bio što verniji. Ovaj opseg nam govori koliko je jača snaga signala sa najvećom snagom od onoga sa najmanjom mogućom snagom. I ovaj parametar se označava decibelima tako da je u našem slučaju bolje da dinamički opseg bude što veći tj. da nam dobijena vrednost bude što veća. Beskonačnost je idealan, ali neostvariv slučaj. Da bismo objasnili razliku snaga ako je npr. dinamički opseg jednak 80dB to znači da je snaga najjačeg signala koji zvučna može reprodukovati tačno 10⁸ jača od snage najslabijeg signala koje zvučna može da reprodukuje. Što znači da najjači signal ima 100 miliona jaču snagu od najslabijeg.

RightMark audio analyzer na grafikonu ne prikazuje odnos najjači signal/najslabiji signal, već obrnuti tako da kao rezultat na grafiku očekujemo što veću negativnu vrednost tj. bolji je rezultat koji ima veću apsolutnu vrednost.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Rezultat dinamičkog opsega odgovara odnosu signala i šuma. Zbog toga ne možemo očekivati bitno bolji rezultat od 90 dB.

Prelazak stereo signala

Pri prenosu stereo signala može se desiti da se deo signala „prelije“ sa jednog kanala na drugi i obrnuto. Naravno, jasno je, da je ova pojava nepravilnost koja bi trebala da bude što manja tj. da deo signala koji prelazi bude što manji. Ako te pojave nema odnos korisnog signala i onog dela koji se „preliva“ jednak je beskonačnosti, a pošto se i ovaj odnos izražava u dB tada je idealna vrednost beskonačnost, dok je bolje da ista vrednost bude što veća.

I u ovom slučaju Rightmark audio analyzer izražava ovaj fenomen u obrnutom odnosu tako da je na grafikonu bolja manja vrednost, dok je za rezultat bolja veća vrednost.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Relativno korektan, ali ipak u granicama proseka je rezultat prelaska stereo kanala. Ovih 80 i kusur decibela nam govori da nema bitnog curenja signala između audio kanala.