ASUS Z87-C & Z87M-Plus

Rezultati testova

Za testiranje ASUS Z87-C i Z87M-Plus modela koristili smo Intel i7 4770K procesor:

Overkloking

Kada je overkloking u pitanju, ova dva modela su nas pozitivno iznenadila. Očekivali smo manje, imajući u vidu iskustvo sa Z87-K modelom, koji poseduje takođe četiri naponske faze i veoma slične komponente. Ipak, nije baš sve identično rešeno. Z87-C se daleko manje zagreva, jer su MOSFET tranzistori postavljeni u dva segmenta i hlađeni su sa dva hladnjaka. Istina, ovi hladnjaci nisu baš mnogo efikasni, ali ipak rade posao.

Maksimalno stabilan rezultat koji smo postigli je 4317 MHz, uz minimalni „throttling“ procesora. Temperatura naponske sekcije posle nekih 20 minuta maksimalnog opterećenja je iznosila 66,8 stepeni. Na Z87-C se procesor nešto više zagrevao nego što je to slučaj sa Z87M-Plus, koja se opet znatno više zagrevala jer su sve četiri faze hlađene jednim hladnjakom.

Z87M-Plus se definitivno više zagreva, ali je opet procesor hladniji, što na kraju krajeva rezultuje nešto većom overklok marginom. Razlog za nešto veću OC marginu leži i u nešto efikasnijim MOSFET tranzistorima. Međutim, VRM sekcija je dosegla na testu čak 80C, pa se događalo da se nakon završetka testa matična ploča jednostavno ugasi. Ovaj problem nismo imali na Z87-C modelu. Dakle, Z87M-Plus izvlači više stabilnosti pri overkloku, ali se i znatno više greje, a zagrevanje se može porediti sa Z87-K modelom, uz razliku što Z87M-Plus bez obzira na temperaturu postiže veće overklok rezultate.

Kada je u pitanju overklok RAM-a, sa našim PCAXE Avexir modulima na 2666 MHz postigli smo bez većih problema 2800 MHz na oba modela. XMP profil nije najbolje radio, pa je dolazilo do grešaka u radu na 2666 XMP, zbog Row Refresh Cycle Time (tRFC) tajminga. Kada se ovaj tajming ručno podesi sa 196 na 240 ciklusa, memorijski moduli izvlače bez problema deklarisane tajminge:

Sasvim je sigurno da bi moglo da se izvuče još koji MHz iz memorije, ali na 2800 MHz je sistem bio apsolutno stabilan na obe matične ploče.

Kada je u pitanju izvlačenje maksimalne BCLK frekvencije, Z87-C je ovde apsolutni pobednik. Z87M-Plus nije bilo šanse stabilno da poteramo na veći BCLK od 130 MHz. Razlog ovoga može da leži i u samom primerku PCH-a.

Test naponske jedinice i trotling

U ovom odeljku pozabavićemo se analizom overklok performansi i pozicioniranjem u odnosu na druge modele matičnih ploča.

Ako pogledamo overklok performanse videćemo da su ova dva modela ipak negde ispod testiranog Z87-A. Razlog za ovo leži u broj naponskih faza. Z87-A koristi osmofaznu naponsku sekciju.

Ova dva modela na 1.25V spadaju u solidne „furune“. Naravno, kao što smo već rekli ranije u tekstu, Z87M-Plus se više greje zbog jednog hladnjaka koji se prostire preko cele naponske sekcije. U odnosu na Z87-K je zagrevanje manje zbog efikasnijih MOSFET tranzistora. Da podsetimo, Z87-K poseduje On Semi 4937, a Z87M-Plus poseduje On Semi 4C10N. Zagrevanje procesora je jedino manje bilo na Sabertooth modelu.

Z87M-Plus poseduje dosta „lufta“ za overvolting. Bez većih problema je izvučeno 1.4V na 3.9 GHz uz testiranje sa P95 sa AVX instrukcijama. Ipak na 1.4V je temperatura naponske sekcije otišla „nebu pod oblake“. Z87-C je s’ druge strane nešto manje napona izvukla, najviše zbog zagrevanja CPU jezgra, koje je „udarilo“ u svoj „throttling limit“.

Z87M-Plus ima nešto efikasniju VRM sekciju od Z87-C, a razlog tome su efikasniji MOSFET-i. Na 1.2V razlika u potrošnji je čak 5W, dok je u granicama od 1.25 do 1.35V efikasnost veoma slična. Sa zagrevanjem tranzistora efikasnost se smanjuje, što se može i videti na grafiku: Na 1.4V Z87M-Plus troši eksponencijalno više nego na 1.35V, više nego neki 8-fazni modeli na 1.45V. Optimalan opseg napona za ovaj model je od 1.2-1.35V, što je sasvim dovoljno za overkloking na vazduhu i na vodi. Za Z87M-Plus bi poželjno obezbediti dodatno hlađenje VRM sekcije u slučaju značajnijeg opterećivanja overklokovanog procesora.

LAN performanse

Pokušali smo da proverimo performanse i latenciju LAN kontrolera uz pomoć Web Server Stress tool softvera. U pitanju je softver koji simulira klikove deset korisnika ka izabranom web serveru i meri odziv. Kao referentni server koristili smo naravno www.pcaxe.com.

Odziv smo izmerili na još nekim mrežnim adapterima i rezultati su očigledni. Ova dva ASUS modela ne koriste generički Intel V-217 mrežni adapter, već je on zamenjen jeftinijom Realtek 8111GR varijantom. Iskreno, pozitivno smo iznenađeni performansama ovog Realtekovog čipa, koje jedva zaostaju za Intelovim rešenjem. Drugi aspekt koji ovde ne merimo, ali bi trebalo spomenuti je procesorsko zauzeće koje je sigurno veće kod ovakvog ethernet kontrolera, mada je to u današnje vreme poprilično irelevantno zbog snage procesora, barem kada je u pitanju klijentska platforma kao što je ova. Ipak, možda nešto veći CPU lag možemo da očekujemo na znatno sporijim Celeron procesorima.

Rad sa SSD-om

Rad sa SSD-ovima i SATA standardom treće generacije je na nivou maksimuma koji mogu da daju ovakvi uređaji. Sistem u radu je bio veoma agilan, a podizanje sistema munjevito brzo. Razlike u radu sa SSD-om se ogledaju u nijansama između različitih modela matičnih ploča i predstavljaju nam reper za nivo upeglanosti BIOS-a. Izuzev nešto manje brzine upisa fajlova manje veličine (512K i 4K), ASUS je ovde pokazao da njihove matične ploče ipak veoma dobro da sarađuju sa SSD-ovima.