Podeli ovo! 
Rezultati testova i utisci
Iako obe matične ploče dele skoro identičan dizajn i odabir komponenti, sem čipseta naravno, želeli smo da se uverimo koliko su zapravo slične po pitanju performansi. Za to smo koristili AIDA64 Memory Benchmark, 7Zip Benchmark i Cinebench R15. U AIDA64 testu se da primetiti značajna razlika u brzini kopiranja podataka, gde Strix H270F ima prednost od oko 1,5GB/s, dok su brzine upisa i čitanja podataka rame uz rame. Test smo ponovili nekoliko puta, ali su dobijeni rezltati bili isti.
Rezultati dobijeni u Cinebench R15 su bili identični, i takođe smo test ponovili nekoliko puta, za slučaj da program nije odradio svoj posao kako treba.
U 7Zip Benchmarku je Strix B250F bila za nijansu bolja od Strix H270F i razlika je bila svega 44 MIPS-a, iako to grafikon malo šašavo prikazuje.
Naponska sekcija je blago rečeno „overkill“ kod obe matične ploče zbog velikog broja faza ( 8+2), a i korišćene su komponente koje smo do sada viđali na boljim ASUS Z170 matičnim pločama poput, Z170-Pro i Sabertooth Z170 Mark 1.
 |  |  |
Svaka od faza je izrađena od po jednog ON Semiconductor NTMFS4C09N i NTMFS4C06N MOSFET-a i MIL sertifikovanih kondenzatora i zavojnica. Naponska sekcija je pod kontrolom „Digi+ APU“ digitalnog kontrolera koji radi u režimu 4+1, te su upotrebljeni dableri radi ostvarivanja željenog broja faza.
Ovakva naponska sekcija će biti više nego dovoljna da pokreće bilo koji Kaby Lake ili Skylake procesor narednih 10 godina bez da se oznoji. Naponska sekcija je pored svoje efikasnosti, jako dobro hladjena sa dva monolitna aluminijumska hladnjaka, i nije presla ni 30°C pod punim opterećenjem i ambijentalnom temperaturom od 25°C.
Dodaj komentar