ASUS Maximus Extreme VI

Audio podsistem

Frekvencijski odziv

Frekvencijski odziv nam govori kako se signal pojačava u zavisnosti od njegove frekvencije. U idealnom slučaju to pojačanje bi trebalo da bude konstantno tj. da ne zavisi od frekvencije. Ovaj slučaj je naravno fizički neostvarljiv, ali frekvencijski odziv će biti dobar ako su pojačanja takva da se kreću što bliže nuli (nula je naravno idealan slučaj, jer važi 0=log10(1) gde je „1“ pojačanje). U suprotnom će neke frekvencije signala biti previše/premalo pojačane tako da će određena komponenta na datoj frekvenciji biti preglasna, pa će prigušiti ostale ili će biti slabija i kao takva biti prigušena od strane ostalih. Obe situacije su nepovoljne tako da je dobar rezultat ostvaren samo ako su obe vrednosti što bliže nuli tj. apsolutna vrednost istih je što manja.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Kao što možemo videti postignuti rezultati su veoma solidni, ali nisu perfektni, jer u sva tri moda izgleda da je desni kanal blago pojačan u donosu na levi čime je pokvaren odličan rezultat koji je postignut. Ipak, među integrisanim zvučnim kartama, ovo je odličan rezultat, a problem najverovatnije leži u samoj kalibraciji izlaza i sličan je kao i kod već testirane ASRock Z87 Extreme4. Za razliku od ASRocka, Maximus Extreme VI ne koristi nikakve dodatne komponente, izuzev standardnog zvučnog kodeka i kondenzatora.

Odnos signal/šum

Odnos signal/šum nam govori koliko je sam signal „jači“ u odnosu na šum. Idealan slučaj je da šuma nema tj. da je signal beskonačno puta jači od samog šuma. Ovo je fizički nemoguće ostvariti, a pošto se i ovaj podatak izražava takođe u decibelima veća vrednost znači bolji rezultat. U našem slučaju sve preko 75dB se može smatrati dobrim, a ako imate nešto bolje zvučnike onda sve preko 80dB, jer se ovaj faktor najlakše primećuje od svih. Obično integrisane zvučne karte imaju između 80 i 90dB, dok bi one diskretne zbog manjih smetnji okoline, kao i kvalitetnijih komponenti trebalo da imaju između 90 i 110dB. Sve iznad ovoga se može deklarisati kao vrhunski rezultat, imajući u vidu smetnje iz okoline isl.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

ASUS se nije prevashodno hvalio fantastičnim odnosom signal-šum kod ovog modela matične ploče. Ovaj odnos prevazilazi većinu integrisanih rešenja, ali je iza onoga što nude diskretne zvučne karte. Dobijene vrednosti su odlične za jednu integrisanu zvučnu, jer obične zvučne karte imaju oko 10dB veći odnos signal-šum što znači da je šum na ovoj integrisanoj karti po snazi 10 puta slabiji nego kod prosečne integrisane zvučne karte koje viđamo na večini matičnih ploča.

Ova integrisana zvučna karta se u ovom testu pokazala boljom od one na ASRock Extreme 4 modelu.

Totalna harmonijska distorzija

Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:

Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.

U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:

Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. Pošto je test signal frekvencije 1KHz tada se očekuje peak na skoro 0dB na toj frekvenciji, jer bi peak na 0dB bi bio idealan slučaj tj. tada ne bi postojala harmonijska distorzija.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Ovaj test je pokazao da je “THD” uneo dosta šuma u signal i na to je naročito uticao poveći peak na 2 i 3 KHz u sva tri moda testa između 78 i 81dB što recimo odgovara najboljim Realtekovim integrisanim zvučnim kartama. Situacija je ovde slična kao i sa drugim integrisanim rešenjima, poput Purity Sounda.

Intermodulaciona distorzija

Još jedan negativni efekat koji se javlja je intermodulaciona distorzija ili skraćeno IMD. Ovaj efekat se javlja u interakciji dva signala bliskih frekvencija proizvodeći signale koji izazivaju dodatne negativne efekte na ukupan signal. Cilj nam je da ovih efekata nema tj. idealan je slučaj kada je IMD faktor jednak nuli što je naravno fizički neostvarivo. U ovom slučaju je manja vrednost bolja.

U grafikonima koje daje RightMark Analyzer bolje su vrednosti koje su što dalje od nule tj. koje imaju veću apsolutnu vrednost, osim kod dve podešene frekvencije u testu (60Hz, kao i 7KHz). Dok je kao rezultat prikazan procenat IMD smetnji zajedno sa efektom šuma u odnosu na koristan signal. Samim time bolja vrednost je manji procenat.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Postignuti rezultati za IMD faktor su nešto bolji u odnosu na većinu integrisanih zvučnih karti na tržištu, uključujući i Purity Sound, a u 24bit modu u 96KHz rezultati su u rangu sa Creative Xtreme Music X-Fi audio karte što je odličan rezultat, ali je ipak daleko od rezultata koje postižu ASUS Xonar karte.

Ako uporedimo rezultate sa Creative integrisanom zvučnom na Gigabyte G1 Assasin pločom dobijamo da su ove dve zvučne vrlo uporedljive, čak su ovde i bolje, barem što se tiče IMD faktora, što je za svaku pohvalu, kada uzmemo u obzir da se ovde radi ipak o standardnom Realtekovom ALC1150 rešenju.

Dinamički opseg

Čovekove uši mogu da registruju veliki opseg zvukova, od onih najtiših, recimo zvuk komarca, do recimo zvuka poletanja aviona. Razlika u energiji između ta dva zvuka je ogromna. Iz tog razloga zvučne kartice moraju da prekriju veliki opseg snaga signala, odnosno sve je tako podešeno da taj opseg bude približan ljudskom da bi sam zvuk bio što verniji. Ovaj opseg nam govori koliko je jača snaga signala sa najvećom snagom od onoga sa najmanjom mogućom snagom. I ovaj parametar se označava decibelima tako da je u našem slučaju bolje da dinamički opseg bude što veći tj. da nam dobijena vrednost bude što veća. Beskonačnost je idealan, ali neostvariv slučaj. Da bismo objasnili razliku snaga ako je npr. dinamički opseg jednak 80dB to znači da je snaga najjačeg signala koji zvučna može reprodukovati tačno 10⁸ jača od snage najslabijeg signala koje zvučna može da reprodukuje. Što znači da najjači signal ima 100 miliona jaču snagu od najslabijeg.

RightMark audio analyzer na grafikonu ne prikazuje odnos najjači signal/najslabiji signal, već obrnuti tako da kao rezultat na grafiku očekujemo što veću negativnu vrednost tj. bolji je rezultat koji ima veću apsolutnu vrednost.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

Kao što smo spomenuli ovaj odnos nam prikazuje za koliko je veća amplituda ili snaga najjačeg signala koje zvučna može da reprodukuje od onog najslabijeg. Vrednost od 98,2 dB u 24-bitnom modu na 96KHz je odlična za jednu intergisanu zvučnu kartu i kaže nam da najjači signal ima oko 6,6 milijardi puta veću snagu, dok najjači signal ima amplitudu preko 81.000 puta jaču od najslabijeg.

Prelazak stereo signala

Pri prenosu stereo signala može se desiti da se deo signala „prelije“ sa jednog kanala na drugi i obrnuto. Naravno, jasno je, da je ova pojava nepravilnost koja bi trebala da bude što manja tj. da deo signala koji prelazi bude što manji. Ako te pojave nema odnos korisnog signala i onog dela koji se „preliva“ jednak je beskonačnosti, a pošto se i ovaj odnos izražava u dB tada je idealna vrednost beskonačnost, dok je bolje da ista vrednost bude što veća.

I u ovom slučaju Rightmark audio analyzer izražava ovaj fenomen u obrnutom odnosu tako da je na grafikonu bolja manja vrednost, dok je za rezultat bolja veća vrednost.

16 bit 44100Hz		24 bit 44100Hz		24 bit 96000Hz

U ovom slučaju je zvučni kodek na Maximus VI Extreme matičnoj ploči pokazao je da ne zaostaje bitno za nekim diskretnim rešenjima, a rezultati govore da su u 16bit 44,1KHz vrlo blizu onima koji postižu mnogo skuplje zasebne zvučne karte i to za svega nekoliko dB slabije. Ovo znači da je snaga signala koja prelazi sa jednog na drugi kanal oko 2-3 puta veća nego kod ASUS Xonar karti, što je naravno lošije, jer očigledno postoji veće curenje kanala.

Još ako imamo u vidu da je skor pokvario malo veći prelazak levog signala na desni kanal, koji je uticao i na frekvencijski opseg, postaje nam jasnije da je ova zvučna karta mogla postići daleko bolje rezultate. Donekle problem ovde može da predstavlja i kabl sa kojim se testira, tako da ćemo ovaj prelazak ovde ignorisati kao relativno zanemarljiv. Sve u svemu, ovaj rezultat je odličan za integrisani kodek.

Zanimljivo je to da integrisani audio kodek i njegova implementacija na ASUS Maximus VI Extreme matičnoj ploči ne zaostaje bitno za nekim „funky“ integrisanim rešenjima.

THD faktor i frekvencijski opseg nam govore da se ipak ovde radi o integrisanom rešenju.