Hardverski nivo
Za početak ako je nekom potrebno tu su slike u većoj rezoluciji:
Layout je izveden u klasičnom full ATX maniru i na njemu ima sasvim dovoljno mesta za solidan broj dodatnih uređaja. Iako dual slot grafička karta prekriva prvi PCI-Express slot, sasvim dovoljno preostaje mesta za dodatni hardware. Moguće je koristiti do četiri grafičke karte u Crossfire ili SLi režimu. Slotovi su pametno raspoređeni, pa je mogue koristiti ukupno 4 grafičke karte sa dual slot hladnjacima.
Osim 16x slotova, tu se nalazi i još jedan 4x, kao i mPCIe, koji služi eventualno za nadogradnju ili za korišćenje WiFi/BT kombo karte.
Zadnja strana matične ploče sadrži pasivne komponente poput IOR 3535N MOSFET drajvera, koji služi za kontrolu low i up ciklusa unutar naponskih faza, kao i Atmel ATMLH230 „two wire“ serial eeproma koji najverovatnije sadrži podatke i procedure za automatsko podešavanje matične ploče. MOSFET drajveri su hlađeni backplate-om koji je povezan sa hladnjakom naponske jedinice preko šrafova.
Dizajn je odrađen čisto i pedantno iako je sam layout prebogat raznim komponentama. Za topologiju sa memorijom korišćena je T-topologija druge generacije, koja navodno omogućuje 5% veću overklok marginu, odnosno 10% veću sa jednim DIMM modulom. T-topologija je pristup u dizajnu PCB-a matične ploče takav da su memorijski moduli podjednako udaljeni od memorijskog kontrolera. Perioda signala na frekvenciji od 1 GHz iznosi 1 nanosekundu. S’ obzirom da za jednu nanosekundu signal u matičnoj ploči pređe put od deset centimetara, možete da pretpostavite da različita udaljenost memorija od memorijskog kontrolera itekako utiče na sinhronizovanost klok signala i „Skew“ efekat. Clock Skew efekat se javlja zbog degradacije, odnosno kašnjenja klok signala. Ovaj efekat se još naziva i efekat kašnjenja klok signala. Postoji dva tipa grešaka koje se javljaju: „hold violation“ se događa kada klok signal od DRAM kotrolera putuje sporije nego što je to slučaj sa klok signalom u samoj memoriji, zbog čega se događa da isti podaci „prođu“ u više različitih registara u isto vreme, zbog čega može da se dogodi da unište već pohranjene podatke. „Setup violation“ se događa zbog toga što novi podaci nisu na vreme pripremljeni, a novi klok signal je „otkucao“. „Hold violation“ je sklon da napravi korupciju sa podacima, dok ovaj drugi može da napravi zastoj u prenosu.
Tako na primer memorija koja radi na DDR3 2800 specifikaciji ima takt od 1,4 GHz, što znači da klok signal prelazi put od samo 7 centimetara po klok signalu. Iako na matičnoj ploči fizički gledano ne možete da jednako udaljite sve module od procesora, povećanom dužinom vodova do bližih slotova dobijate zapravo jednaku dužinu vodova sa daljim slotovima. Dakle, kod T-topologije „skew“ će biti jednak na svim modulima u dva različita kanala.
Zahvaljujući ovome Maximus VI Extreme podržava rad sa memorijama i preko 3000 MHz, što nije previše bitno prosečnom korisniku, ali ekstremnim overklokerima je i te kako bitno. Za podešavanje signala u radu sa memorijom postoji poseban odeljak u BIOS-u, o kojem ćemo kasnije pričati. Dakle, ASUS je sa Maximus VI Extreme odstupio od standardne Intelove specifikacije i otišao je korak napred. Još kod ROG matičnih ploča prethodne generacije, zasnovanim na Z77 čipsetu, korišćena je ova tehnologija u izradi PCB-a, ali na Z87 Maximusu je ova tehnologija unapređena novijom generacijom. U pitanju je druga generacija T-topology tehnoglogije. ASUS nije dao precizne informacije kakve su to bitne razlike u odnosu na prvu generaciju matičnih ploča sa ovakvim dizajnom, ali navodno se radi o optimizacijama samog layout-a, koje daju veći odnos signal/šum, kao i o optimizacijama terminacije signala, odnosno uzemljenja.
Komponente su najvišeg kvaliteta, što garantuje stabilan rad u dužem vremenskom periodu. Elektroliti koji su upotrebljeni za Z87 Maximus VI Extreme matičnu ploču poseduju identične oznake kao i oni na matičnim pločama sa TUF sertifikatom i Deluxe modelima, dok su na Deluxe i Maximus-u korišćene „Black Wing“ zavojnice od 60A.
Ove zavojnice stvaraju manji šum i manje se zagrevaju pri radu, a u kombinaciji sa najnovijim NexFET MosFET tranzistorima čine da Maximus VI Extreme poseduje jednu od najsnažnijih i najefikasnijih naponskih jedinica na modernim matičnim pločama.
Elektroliti koji se koriste su Nichicon-ovi FPCAP polymer elektroliti koji se standardno upotrebljavaju na ASUS matičnim pločama, ali i na grafičkim kartama. Ova matična ploča stiže sa izuzetno dobrim hlađenjem čipseta i VRM jedinice.
„Severnim“ delom ploče dominira masivan aluminijumski hladnjak koji se prostire u obliku ćiriličnog slova П i na taj način prati dva niza od po osam mosFET tranzistora, kao i PLX čip.
Hladnjak se sastoji iz tri segmenta, od kojih dva usko zbijena služe za hlađenje VRM sekcije, a izdvojeni segment hladi PLX čip. Ova tri segmenta hladnjaka su povezana heatpipe-om. Za žestoko overklokovanog i overvoltovanog i7 4770K ovo je više nego dovoljno, trotling se barem na vazdušnom hlađenju neće dogoditi zbog pregrevanja naponske, nego zbog „usijavanja“ procesorskih jezgara. Sa donje strane matične ploče MOSFET drajveri hlađeni su dodatnim „heatspreader-om“. Sve u svemu prilično efikasno hlađena naponska sekcija.
Kontakt između hladnjaka i MOSFET-a ostvaren je termalnom trakom koja podseća na žvakaću gumu, a montaža hladnjaka rešena je šrafovima, što govori da se ovde radi o jednom visoko kvalitetnom proizvodu.
Hlađenje southbridge čipa regulisano je jednim hladnjakom nešto većih dimenzija od onih na koje smo to navikli do sada.
Kontakt između hladnjaka i kristala čipa ostvaren je termalnom „žvakom“.
Prenos toplotne energije na hladnjak je više nego korektan, a southbridge se ni po najvećim opterećenjima i sa podignutim naponima ne pregreva u radu.
MosFET tranzistori predstavljaju gradivni element VRM – Voltage Regulator Modul-a. MOSFET je prekicačko kolo, tranzistor koji radi u režimu „uključeno-isključeno“. Na njegov „gate“ se dovodi izvesna količina napona, pomoću kojeg se tranzistor polarizuje, što mu omogućava da provede struju od source-a, ka drain-u. Kontrolni napon koji se dobija na „gate-ovima“ ovih MOSFET-a stiže sa MOSFET IC drivera, koji su opet inicijalizovani od strane PWM kontrolera.
U pitanju su NexFET powerblock tranzistori sa oznakom TI 87350D renomiranog američkog proizvođača Texas Instruments. Za razliku od klasičnih mosFET tranzistora, NexFET u sebi sadrže low i up FET-ove, a kontrola ovih tranzistora vrši se preko eksternih mosFET drajvera, koji se nalaze na zadnjoj strani PCB-a.
NexFET su deklarisani na 40A, međutim, to je samo teoretska vrednost. Proizvođač tvrdi da je 90% efikasnosti ovih tranzistora dostupno na čak 25A, što drugim rečima znači da onih 10% odlazi na toplotu. Ipak ovaj podatak nam ne znači mnogo ako ne znamo na kojim naponima i koju izlaznu snagu daju ovi tranzistori. Ipak efikasnost tranzistora zavisi i od njegove radne temperature, a u nekim nominalnim, pa i overklokovanim režimima rada efikasnost od 90% je veoma visoka vrednost, tako da sa smanjenjem temperature imamo i manji gubitak snage, odnosno pad napona izražen kroz gubitak snage. Na nekih nominalnih 11W disipacije odlazi oko 1W na toplotu, što ne predstavlja neki problem ukoliko se tranzistori drže na temperaturama ispod 100C, tako da se može reći da ovi „snagaši“ daju veoma stabilan napon, sa 10-tak % gubitka snage na čak 40A. I poređenju sa Z87 Deluxe i Sabertooth modelima, koji daju 37W uz veću prosečnu disipaciju toplote, dolazimo do zaključka zbog čega je više nego dovoljno bilo 8 pravih naponskih switching faza na Maximus VI Extreme – NexFET se manje greju, a to se vidi tek kada se matična ploča malo optereti overklokom. Matične ploče iz ROG serije zaista odlikuje izuzetno nizak vdrop, a kasnije u testovima se može videti gde leži snaga ovih tranzistora.
Za kontrolu HDMI porta korišćen je Parade PS8201A HDMI kontroler, kao i kod Z87 Deluxe, dok je za kontrolu USB 2.0 i 3.0 portova korišćen integrisani kontroler unutar Z87 čipseta, a za zvuk zadužen Realtek ALC1150, što predstavlja nešto naprednije rešenje nego standardni ALC882 koji smo susretali na mnogim matičnim pločama uključujući i Gryphon Z87. Kao Gigabitni LAN kontroler koristi se Intelov čip sa oznakom Intel I217V, identičan kao i na većini Z87 ploča. Za dodatne USB 3.0 portove zadužen je ASMedia 1074 USB 3.0 kontroler
Tu je šest Serial ATA treće generacije, ali i četiri dodatna kontrolisana preko ASMedia kontrolera, što ukupno daje impresivan broj od 10 serial ATA portova. Za kontrolu dodatnih SATA portova koristi se ASMedia ASM1061 kontroler.
TPM – trusted platform module konektor o kojem smo pisali u ranijim tekstovima je izostavljen kod ROG serije, ali tu se nalazi ROG connect, koji predstavlja interfejs za povezivanje raznih dodataka koji se mogu priključiti na ovakve matične ploče, a jedan od njih je OC Panel koji dolazi u pakovanju o kojem ćemo nešto kasnije pisati. Tu je i standardni AUDIO front panel, dodatni USB 3.0, Thunderbolt header, koji služi za priključivanje dodatne Thunderbolt EX kartice, slično kao i kod testiranih Z87, Z77 i 990FX Sabertooth modela. Za kontrolu ventilatora na kućištu i protok vazduha koriste se PWM i OPTFAN header-i sa 4 pina. Na ivici layouta primećuje se jedan prekidač sa oznakom „fast_boot“ čija je funkcija da ubrza podizanje sistema sa SSD-a.
Oznaka koja pokazuje ROG Connect na gornjem USB portu sa zadnje strane govori o tome da se preko ovog USB porta može flashovati BIOS bez korišćenja procesora i memorije. BIOS Flashback radi tako što se matična ploča poveže na napajanje, u ovaj USB se ubode flash drajv sa otpakovanim BIOS-om spremnim za update i držanjem tastera za BIOS flashback sa zadnje strane pokreće se procedura flashovanja.
Za ventilator za hlađenje procesora koristi se takođe 4-pinski PWM header, ali sa dodatnim osiguračem protiv ispadanja konektora iz ležišta. Ukupno na layoutu se nalaze dva header-a za ventilatore za CPU oko procesorskog socketa. Na „južnoj“ strani layouta se nalaze još dva USB 2.0 header-a, koja mogu da opsluže još ukupno 4 USB 2.0 porta. Pored ukupno 8 USB portova sa zadnje strane, moguće je korišćenje ukupno još 6 USB 2.0 i 2 USB 3.0 preko headera. ASMedia 1467 je predstavlja PHY SATA čip.
Kontrola CPU ventilatora vrši se preko AISuite III softvera, a za to se koristi čip sa oznakom Nuvoton NCT6791D. Iako je čip identičan kao na Sabertooth matičnoj ploči, kontrola ventilatora je takođe prilično sofisticirana, ali je slično kao i kod Deluxe modela, više okrenuta ka predefinisanim profilima. Za kontrolu automatskog overkloka i ROG Connect interfejs koristi se čip sa oznakom Republic Of Gamers 035-A2.
Ovde se mogu naći MemOK! taster, bios Clear CMOS, kao i DirectKey dugme na layoutu koje služi overklokerima da lakše pristupaju BIOS-u i da resetuju BIOS u slučaju greške. Pored ovoga tu se nalazi još jedan Q-Code LCD displej, na kojem se očitavaju stanja u kojima radi matična ploča. Na primer „D0“ znači CPU intitialization error, a „50-53“ predstavlja grešku prilikom inicijalizacije memorije. U uputstvu postoji detaljna specifikacija svih POST kodova, ali nisu svi kodovi greške. Na primer „05“ znači „entering to S5 sleep state“.
Prilikom pritiska na DirectKey, matična ploča prilikom „boot-a“ automatski ulazi u BIOS. Ovo dugme funkcioniše čak i kada je ploča u standby režimu. Dakle, računar je u standby režimu, pritisnete DirectKey, upalite računar i odmah ulazite u BIOS.
MemOK! dugme ima funkciju da ukoliko nakon pogrešnog podešavanja memorijskih parametara računar odbije da pokrene sistem ili da POST-uje, jednostavnim pritiskom na MemOK dugme matična ploča automatski podešava konzervativne tajminge za memoriju, nakon čega bi trebalo sistem da POST-uje, naravno ukoliko je RAM koliko-toliko ispravan. Na layoutu su prisutne i merne tačke, koje će serviseri i ekstremni overklokeri toplo pozdraviti.
Dugme BIOS Switch služi za prebacivanje između dve različite verzije BIOS-a koje su flashovane u dva zasebna EEPROM-a. LE dioda u blizini BIOS-a pokazuje koji BIOS je aktivan.
BIOS-i su flešovani u dva serijska eprom-a koja nose oznaku Winbond 25Q64FVAIQ.
Od prekidača i dip-switcheva tu se nalazi overklokerima veoma koristan „slow mode“ koji „zakucava“ množilac procesora na minimalnih 8x čime se pri ekstremnim overklok sesijama sprečava krahiranje sistema prilikom tweakovanja. Tu se nalazi još i grupa od četiri „dip switch-a“ koja služi za uključivanje i isključivanje PCI-Express 16x slotova. Kada je jedna od instaliranih PCIe 16x kartica van funkcije, uključivanjem i isključivanjem ovih prekidača moguće je odrediti koja je neispravna bez uklanjanja kartica. Prekidač LN2 mode služi da se eliminiše „cold bug“ u procesoru prilikom POST-a (power on self test). Ovo dozvoljava da procesor butuje sistem na ekstremno niskim temperaturama. Pored svih ovih prekidača tu su i standardni prekidači za paljenje i reset.
ASUS Maximus VI Extreme za razliku od ostalih Z87 matičnih ploča, pa i pojedinih modela iz ROG serije koristi pored 8-pinski konektor za +12V za procesor i VRM još jedan dodatni 4-pinski +12V. Tu se nalazi i dodatni 6-pinski konektor na layoutu za prvi PCI-Express slot, što čini ovu ploču ultimativnim izborom za ekstremni overklok.
Za kontrolu napona na MOSFET-ima za napajanje memorije koristi se DIGI+ PWM kontroler sa oznakom ASP1103, a za kontrolu napona na procesoru koristi se ASP1251 Digi+ EPU, novi PWM je prilagođen Haswell-ovom integrisanom PWM kontroleru.
Za prebacivanje iz 8 u 16x PCI Express režim korišćen je ASMedia ASM1480 multiplekser / demultiplekser. Ovaj čip služi da prebaci režim rada iz single GPU u multi GPU.
Ova matična ploča je opremljena i PLX PEX 8605 čipom koja predstavlja bridž za PCI Express 2.0. Njegova funkcija je da ukoliko dodate treću grafičku kartu, dobijate još 8 PCI Express 2.0 linija. 16 PCI Express linija koje podržava kontroler unutar CPU-a mogu se podeliti na 2×8, od strane čipseta, pa je bez PLX multiplekser čipa moguće korišćenje grafičkih kartica u 2×8 režimu. Maximus VI Extreme može da „gura“ 4 grafičke karte u 8x režimu. Međutim uključivanje PLX čipa da bi se postigao 2×16 režim rada se ne isplati, zbog dodatne latencije koju prouzrokuje PLX kontroler. Ovo ima smisla ukoliko se koristi tripple crossfire ili SLi režim rada. Podešavanje ovoga je moguće putem BIOS-a.
Pored prvog PCI-Express slota se nalazi i PLX8747 PCI Express 3.0 bridge čip. Ovaj čip ima funkciju da premosti nedostatak PCI Express 3.0 linija u čipsetu i da omogući brz i efikasan quad-GPU setup. PLX8747 sadrži još dodatnih 16 PCI Express 3.0 linija, zbog čega bi eventualna multi GPU konfiguracija uz korišćenje najnovijih grafičkih karti iz AMD-a i nVidie znatno bolje skalirala. Ovaj čip je hlađen posebnim segmentom hladnjaka koji je povezan heatpipe-om sa hladnjakom na VRM sekciji.
U gornjem uglu se nalazi mPCIe combo II slot. Na ovaj interfejs moguće je povezati dodatnu karticu sa SATA portom, čime se dobija eksterni SATA port i dodatni WiFi/BT combo koji dolazi u paketu sa ovom matičnom pločom. Zapravo, kartica koja stiže u paketu na sebi poseduje WiFi/BT adaptere i eksterni SATA interfejs.
Adapter podržava 802.11 a/b/g/n/ac standarde. AC standard je ograničen zakonskim regulativama nekih država. Moguće frekvencije rada su 2,4 i 5 GHz. Ovaj adapter donosi i podršku za Bluetooth 4.0, ali je i nadole kompatibilan sa BT V3.0+HS (24 Mbit/s). Uređaj je ograničen da radi unutar zatvorenog prostora kada radi na frekvencijama između 5,15 i 5,25 GHz. Za „bacanje“ eksternog linka biće vam potrebna dozvola RATEL-a.
Antena koja dolazi u kompletu sa combo karticom je identična kao na testiranom Z87 Deluxe modelu i ona poseduje zglob koji rotacijom omogućuje da antena „sedi“ u obliku slova „L“. Iz adaptera idu dva konektora, od kojih je jedan za bluetooth, a drugi za Wireless.
OC Panel
OC Panel je uređaj koji stiže uz matičnu ploču i koji služi za očitavanje parametara matične ploče, kao i overklok bez potrebe za ulaskom u BIOS. OC Panel moguće je montirati u 5,25″ „slot“ u kućištu isključivo u „normal“ modu koji ne služi za overklok. U „extreme“ modu OC panel može da se koristi kao alat za overkloking. Ovom uređaju moguće je izvršiti update firmware-a.
Overklok se vrši tako što se uređaj prebaci u Extreme mod, a zatim se prolaskom kroz meni, navigacijskim strelicama i pritiskom na OK menja vrednost parametra. Na displeju sa desne strane piše željena vrednost, dok sa desne strane piše trenutna vrednost izmenjenog parametra. Moramo priznati da nismo uspeli da overklokujemo procesor na ovaj način. Promenom vrednosti na primer BCLK-a dobili smo očitanu vrednost trenutnog BCLK-a u OC panelu koja je bila navodno promenjena, ali u Windowsu se nije ništa menjalo, posle restarta, ali ni u realnom vremenu. Šta je problem ovde nismo sigurni, ali bi smo voleli da nam neko iz ASUS-a lično demonstrira kako ovo zapravo radi.
Za ubacivanje u kućište displej ima svoj zglob, tako da ga je moguće rotirati pod uglom od 90 stepeni čime ga je moguće koristiti u kućištu. Za rad na bench stolu, postoji stalak. Sa strane postoje četiri rupe koje služe za postavljanje temperaturnih sondi.
Povezivanje na matičnu ploču vrši se preko ROG Connect interfejsa, a napon za kontrolu ventilatora dobija se preko dodatnog SATA power konektora.
Ispod „haube“ nalazi se pregršt prekidača i konektora. Tu je četiri dodatna 4-pinska PWM FAN kontektora, kao i prekidač za „slow mod“ postoji i na OC panelu, ali je tu i „pause“ koji služi da zamrzne rad računara prilikom postizanja overklok rekorda i hvatanja screenshotova. Takođe i u OC panelu se nalaze merne tačke za napone na matičnoj ploči. VGA hotwire konektori služe za povezivanje na merne tačke na grafičkoj karti iz neke od ASUS-ovih OC serija.
Osim što je preko hotwire-a moguće očitavanje vrednosti grafičke karte, moguće je i podešavanje različitih parametara napona. Crveni red hotwire konektora služi za overklok, dok crni služi za dobijanje informacija o naponu. Glavni čip za kontrolu ovog uređaja nosi ROG logo i oznaku 036-A3 1225G.
Spisak konektora je sledeći:
1 x LAN RJ-45
2 x USB 2.0
6 x USB 3.0
1 x HDMI-Out
1 x Display Port
DVI-D
6 x 3,5mm audio in/out konektor
1 x S/PDIF audio out konektor
PS/2 combo
BIOS flashback i ROG connect tasteri
Dodaj komentar