Thermaltake Water 2.0 Extreme

Dizajn i rešenja

Water 2.0 Extreme nema ništa revolucinarno da ponudi, a kao što smo već spomenuli, za dizajn je manje više zaslužna kompanija Asetek koja obezbeđuje neophodnu opremu, pritom naprave par sitnih promena po zahtevu i na kraju se nalepi logo od „aftermarket“ brend-a. Pumpa je po izgledu identična kao ona kod Corsair H70 CORE-a, s tim što se ta pumpa vrti na 1500, a ova od Water 2.0 Extreme na 3000 obrtaja (barem su takva očitavanja sa matične ploče). Da li je to neki trik ili se pumpa stvarno okreće duplo brže i gura duplo više tečnosti, ne znamo, ali je vrlo moguće da je neka unapređena pumpa u pitanju.

Debljina radijatora je, zajedno sa zaštitnom metalnom maskom za koju se šrafe ventilatori, 37 mm. Ukupna širina i dužina radijatora su 120 x 270 mm. Debljina rashladnog dela je 24,5 mm, a sastoji se od 10 glavnih uzdužnih vodova za tečnost i na njih nakalemljenih tankih cik-cak aluminijumskih traka koje čine rebra. Razmak među vodovima za tečnost je 11 mm, a vodovi su debljine 1,6 mm i ta debljina je od esencijalnog značaja za protok fluida, jer se po Poiseuilleovom zakonu sa povećanjem radijusa cevi eksponencijalno povećava i zapreminski protok fluida.

Cik-cak aluminijumski listići su dosta gusto savijeni, ali rastojanja među njima nisu baš uniformna tj. kreću se od 1,3 do čak 1,7 mm, ali je prosek negde oko 1,4 mm razmaka do susednog lista.

Creva koja vode od i do pumpe su 10 mm u preseku, a to je nešto deblje nego što smo mogli videti kod nekih konkurentskih rešenja. Ne znamo tačno da li je spoljašnja debljina creva približna efektivnom preseku ili su samo zidovi creva debeli. Vrlo je moguće da creva nemaju jako debele zidove i da omogućavaju veći protok tečnosti za hlađenje, jer bi pumpa koja se vrti na 3000 obrtaja to stvarno zahtevala. Ipak, ne možemo ništa potvrditi, jer se radi o (u bukvalnom smislu) „zatvorenom sistemu vodenog hlađenja“ te samo izvodimo neke zaključke vizuelnom inspekcijom.

No, s obzirom da je spoljašnji prečnik same ulazne cevi na rezervoaru 6,6 mm, opet se dovodi u pitanje efektivni (unutrašnji) prečnik gumenih cevi kao i njihova iskorišćenost. Creva su dugačka 326 mm i možda su estetski gledano previše jednostavna, bez nekih šara itd, ali barem nisu previše kruta što će olakšati stvari pri nameštanju i montiranju pumpe i radijatora.

„Coldplate“ je od bakra koji ima fabrički nanetu termalnu pastu što će vam smanjiti troškove i kao što smo malopre spomenuli biće prednost za brzo i jednostavno montiranje.

Nakon skidanja fabričke paste na bakarnoj ploči je vidljiva kružna mašinska obrada. Fini, ali evidentno prisutni mikro-urezi dovode do difrakcije svetlosti (efekat kada se svetlost razloži na dugine boje usled finih/sitnih ureza, kao i na CD-u npr). Bakarna baza ima masivno ispupčenje na sredini, što smo evidentirali u obe ose. Ispupčen – konveksan „coldplate“ je možda bolji scenario od konkavnog, jer je barem središnji deo u kontaktu sa kućištem od procesora gde se nalaze jezgra, ali takav oblik svakako nije za pohvalu.

Ono što se našlo od reklamnih karakteristika pumpe na Thermaltake-ovom sajtu je da je „coldplate“ izrezbaren od jednog komada bakra što ga čini mnogo boljim provodnikom naspram presovanih ili nekih drugih metoda izrade.

Dolazimo do najzanimljivijeg dela, a to je pumpa. Zanimljiv je zato što osim standardnog 3-pinskog priključka za napajanje pumpe postoje još dva kabla. Jedan je za povezivanje PWM ventilatora, a drugi je USB kabl koji se prikopčava dikrektno na „USB header“ od matične ploče. Preko ovog USB priključka možete pratiti parametre vezane za pumpu i temperaturu tečnosti, a možete i kontrolisati rad ventilatora prema temperaturi tečnosti o čemu ćemo detaljno malo kasnije.

Na kraju ćemo izanalizirati ono što je Thermatake-ovo „maslo“, a to su ventilatori. Oni su dosta jednostavni – čvrsti crni ram i beli rotor sa sedam lopatica. Ventilatori imaju sleeve-ovan četvorožičani PWM kabl, ali sleeve nije najkvalitetniji, jer je malo providan, ali je barem prisutan i popravlja estetski izgled, što nikako ne bi mogli reći da su žice gole. Za venitlatore ide jedna mala zamerka, a to je minimalni broj obrtaja od 1200 RPM-a što se može postići PWM regulacijom. Tih 1200 je još i donekle prihvatljivo za one koji vole ekstremno tih računar. Ali u svakodnevnim uslovima (npr. otvoren prozor, standardna buka sa ulice, svira radio u drugoj sobi itd.) sa brzinom od 1200 do 1400 RPM-a nećete ni primetiti ventilatore. Naravno, niže obrtaje možete postići sa nekim fan controler-om koji radi po principu obaranja napona. Ventilatori idu do maksimalnih 2000 obrtaja što ćemo okarakterisati kao blagi „uragan mod“ što se akustike tiče. Ne znamo koja je Thermatake-ova „fora“ sa ventilatorima koji imaju velik osnovni broj obrtaja (prisetićemo se Frio Extreme kulera koji isto ima minimalnu brzinu od 1200 revolucija po minutu)… Debljina celog sistema sa dva montirana ventilatora je 63 mm i naravno, ko ima želje i mogućnosti, uvek može kupiti i uključiti još dva ventilatora u celu priču za „dual push&pull“ režim.

Radijator je radijator, jel tako? Ali kako to zapravo radi, kako tačno idu vodovi u radijator, kuda ide tečnost? Verujemo da je radijator podeljen na dva dela, a to smo ustanovili tako što smo na jednom kraju gde su dovodi za creva uočili udubljenje. Na drugom kraju nema ovakvog udubljenja te mislimo da je baš tu rezervoar podeljen na dva dela. Ovakav dizajn nam je potvrdio i naš kolega sa foruma Iv4n. Prvo smo mislili da tečnost celom dužinom ide od jednog kraja do drugog, po svakom vodu posebno. Međutim, to nije tako jer bi takav dizajn zahtevao snažniju pumpu za cirkulisanje fluida. Jednostavnim skiciranjem to bi izgledalo ovako:

Video materijal sa sličnim objašnjenjem je dostupan i na Asetek sajtu.

Pređimo na jedan veoma zanimljiv deo ovog testa gde ćemo pažnju baciti na akustiku pumpe i ventilatora.